Približavanje Irana i Zaliva

Da li se odnosi Teherana i njegovih rivala iz Zaliva popravljaju u pravo vreme, pre očekivane obnove iranskog nuklearnog sporazuma? Odgovor je po svemu sudeći pozitivan.

Krajem prošlog meseca Ujedinjeni Arapski Emirati najavili su povratak svog ambasadora u Islamsku Republiku, šest godina pošto je Abu Dabi snizio nivo diplomatskih odnosa u znak solidarnosti sa Rijadom posle napada na saudijsku ambasadu u Teheranu u znak protesta zbog egzekucije uglednog šiitskog sveštenika. Rijad je tada prekinuo diplomatske odnose.

Odluka je u skladu sa naporima da se „dostignu zajednički interesi dve zemlje i šireg regiona”, saopštilo je Ministarstvo UAE. Anvar Gargaš, savetnik predsednika UAE, izjavljuje: „Otvoreni smo za saradnju, ali ne za saradnju koja pogađa bilo koju zemlju u regionu, i posebno izdvajam Iran”.

Nešto pre toga, Kuvajt je takođe obnovio odnose na ambasadorskom nivou prekinute istim povodom.

Odnosi dva najveća rivala, šiitskog Irana i sunitske Saudijske Arabije, koji su ključni za čitav region, takođe se postepeno popravljaju posle pet rundi bilateralnih razgovora obnovljenih aprila 2021. uz posredovanje Iraka.

Rat u Jemenu je glavna tema. Saudijci su vojno intervenisali 2015. kako bi podržali međunarodno priznatu vlast u borbi protiv proiranske milicije Hutua. Rijad bi sada da se izvuče iz rata, a primirje sklopljeno u aprilu pod okriljem UN pomaže obema stranama u dijalogu.

Postupna normalizacija ipak se najdirektnije vezuje za pregovore o iranskom nuklearnom sporazumu koji se, po svim nagoveštajima iz Vašingtona, Teherana i Brisela koji posreduje, približavaju uspešnom kraju posle 16 meseci razgovora u Beču.

Bez regionalne podrške, novi sporazum ne bi imao dugoročne i stabilne perspektive a administracija Džozefa Bajdena uverava saveznike po Zalivu da je sporazum u njihovom interesu i da će Vašington voditi računa o njihovoj bezbednosti – što je novina u poređenju sa originalnim sporazumom koji je 2015. potpisala administracija Baraka Obame.

Kako je, međutim, Bliski istok skinut sa vašingtonske liste spoljnopolitičkih prioriteta, zemlje regiona sve više shvataju da same moraju da se brinu o sopstvenoj bezbednosti – što podrazumeva normalizaciju odnosa sa Iranom. „Iran je nova velika sila Bliskog istoka, Amerika je stara”, izjavio je svojevremeno saudijski ambasador u Vašingtonu.

Sve više činjenica ukazuje da se odnosi Irana i Zaliva razvijaju nezavisno od SAD. Posle godina neprijateljstva i geopolitičkog rivalstva, UAE su uspostavile prve kontakte sa Teheranom posle napada na tankere po Zalivu i raketnog udara na saudijska naftna postrojenja.

Zvaničnici Zaliva kažu da je strateška odluka o poboljšanju odnosa sa Teheranom odgovor na „zabrinjavajući odgovor” SAD na te napade proiranskih snaga u Jemenu i uklanjanje Hutija sa američke liste terorističkih organizacija.

Tako je rođena ideja „kolektivne diplomatije” da bi se postigao dogovor sa Iranom koja je dovela do nedavnog direktnog telefonskog razgovora šefova diplomatija UAE i Irana. Pre toga, dve zemlje su potpisale sporazum o ekonomskoj saradnji, a decembra 2021. Iran, Turska i UAE su potpisale sličan ugovor. Šeik Tahnun bin Zajed al Nahjan, savetnik Saveta za nacionalnu bezbednost i brat vladara UAE, posetio je Iran prošlog decembra. Tokom posete, iranski predsednik Ebrahim Raisi je izjavio da je jačanje odnosa sa zemljama regiona jedan od vrhunskih prioriteta.

Rat u Ukrajini takođe je faktor promena. Tokom krize, utisak je da su zemlje Zaliva bliže Rusiji, Kini i Iranu nego Americi i EU.

Procesi otopljavanja u znatnoj meri ostavljaju političke razlike na stranu, i fokusiraju se na ekonomsku saradnju. Očekuju se veliki poslovi kada se Iranu, po slovu sporazuma, odmrzne oko stotinu milijardi dolara po zapadnim bankama i kada se vrati na globalno tržište nafte. Saudijci su nezadovoljni padom cene i biće neophodna koordinacija sa Teheranom kako bi se cena držala na oko 100 dolara po barelu.

Dugoročna poboljšanja odnosa zavisiće od bezbednosnih aranžmana između Zaliva i Irana na poligonima Iraka, Jemena, Libana i Sirije. To je još dug put, ali prvi koraci su tu.

„Nedavni regionalni i međunarodni događaji uverili su Iran i arapske zemlje u neophodnost da razlike ostave po strani i prihvate jezik razumevanja i koordinacije na dobrobit čitavog regiona”, rekao je za Al Džaziru Mohamad Saleh Sedhian, šef Centra za arapsko-iranske studije iz Teherana.