Sarajevo otvoreno protiv konstitutivnosti naroda

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Zajednička deklaracija lidera, regiona koji su se u ponedeljak okupili u Sloveniji na samitu u okviru procesa Brdo–Brioni, morala je da bude korigovana i preimenovana u zaključke, jer se bošnjački predstavnici nisu saglasili sa tim da se u njoj pominje – konstitutivnost naroda.

Takvim nastupima na međunarodnom planu lideri iz Sarajeva nastavili su „antiustavnu” politiku koja se donedavno, kad je reč o željama bošnjačke elite, manje-više smatrala javnom tajnom.

Međutim, tamošnji zvaničnici odnedavno sve češće iznose neskrivene animozitete prema osnovnim odredbama Dejtonskog sporazuma, koji je zemlju ustrojio kao zajednicu tri konstitutivna naroda i dva entiteta i uporedo sa tim sve manje stidljivosti pokazuju kada govore o „bošnjačkoj nacionalnoj državi”.

Moguće je da takvoj politici delimično pogoduju i neke zakulisne politike pojedinih međunarodnih predstavnika čije nedorečenosti daju povod bošnjačkim elitama da konstitutivnost predstavljaju kao relikt prošlosti iznuđen ratnim zbivanjima, nasuprot građanskog uređenja koje je po evropskom ukusu.

Milan Tegeltija, savetnik srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika kaže za „Politiku” da je osporavanje Dejtonskog sporazuma kontinuitet sarajevske politike.

„Džaferović i Komšić kao predstavnici bošnjačke politike otvoreno su protiv međunarodnog ugovora. Oni su, naravno, svesni da ukidanje konstitutivnosti nije moguće bez saglasnosti Srba i Hrvata, koji na to nikada neće pristati, ali očigledno je da računaju na stvaranje ambijenta kako bi za njih taj zadatak obavila međunarodna zajednica”, rekao je Tegeltija.

On kaže da takva politika Sarajeva za ishod ima tek podizanje tenzija, koje onemogućavaju normalan život u BiH, što je atmosfera koja treba da posluži kao izgovor strancima da preduzmu nešto kako bi napravili „funkcionalnu zemlju”.

„A to, po planovima Sarajeva, jeste pravljenje bošnjačke nacionalne države koja bi bila islamizovana i s bošnjačkom većinom koja bi o svemu odlučivala. Sve to nas udaljava od ozbiljnih razgovora, jer otvoreni dijalog, sasvim sigurno, nije u interesu Bošnjaka”, istakao je Tegeltija.

Naime, hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić naveo je na samitu u Sloveniji kako Zoran Milanović nije trebalo da predlaže i „gura nešto što ne može proći kao što je konstitutivnost i legitimno predstavljanje”. Komšić tvrdi kako je Evropski sud za ljudska prava zatražio od BiH brisanje konstitutivnosti. No, s druge strane Ustavni sud BiH je po apelaciji Alije Izetbegovića pre dvadeset godina potvrdio konstitutivnost naroda kao „natkrovljujuće načelo” Ustava BiH i zatražio od entiteta da ga poštuju, što je tadašnje Sarajevo prihvatilo s oduševljenjem, jer je u godinama koje su usledile ta odluka korišćena za politike kojima je dokazivano da RS nije ekskluzivni entitet Srba i da ista prava imaju sva tri konstitutivna naroda.

U međuvremenu, a nakon što su na osnovu načela konstitutivnosti i interpretacije tog modela od strane Sarajeva, Srpskoj oduzeta brojna identitetska obeležja, bošnjačka elita je izgleda odustala od politike poštovanja konstitutivnosti i krenula u zagovaranje građanskog modela, koji je razrađen u programskoj platformi SDA u kojoj se stranka obavezuje a jačanje bosanskog identiteta i regionalizaciju zemlje.