Dozvoljeni minus i Evropljanima omiljeni vid zaduživanja

Više od 340 miliona građana Evropske unije ima ugovorene dozvoljene minuse na svojim bankarskim računima, pokazala je najnovija studija Evropskog parlamenta. To je, kako je navedeno, alarmantan podatak ukoliko se zna da je prekoračenje na računima najskuplje zaduživanje i da lako može dovesti do finansijske prezaduženosti. Studija je, inače, naručena za potrebe nove Direktive o potrošačkim kreditima koja bi, kako se očekuje, trebalo da donese više reda na tržište finansijskih usluga.

Kako je izjavio Tomislav Sokol, zastupnik u Evropskom parlamentu, ova studija je pripremana gotovo godinu dana i pokazala je zabrinjavajuće podatke.

– Čim sam shvatio da institucije ne raspolažu podacima o tome koliko građana u Evropskoj uniji koristi dozvoljeni minus na tekućim računima i koliki je rizik izloženi zbog tog skupog financijskog proizvoda, zatražio sam da se uradi detaljna studija. Broj zaduženih računa je ogroman, ali nije samo to problem nego i činjenica da su to skupi zajmovi – kamate na minuse idu i do 35 odsto kao što je slučaj na Malti, izjavio je on. Kako se pokazalo u ovom istraživanju, prekoračenja uglavnom koriste osobe slabijeg imovinskog stanja, a plaćaju najviše cene kredita, što ih uvodi u finansijske probleme. Kada je objavljena studija, postalo je jasno da postojeći propisi nedovoljno štite korisnike finansijskih usluga, pa je ovom direktivom omogućena jača pravna pozicija potrošača kao slabije ugovorne strane u odnosima s bankama.

– Tako banke više neće moći bez prethodne najave ili bez davanja mogućnosti otplate na rate da traže prevremenu otplatu minusa, nego će o tome morati da obaveste klijente u razumnom roku. Zabranjuje se i jednostrano povećanje limita zaduženja, a predviđeno je i strože kažnjavanje banaka koje se ogluše ili ne poštuju nova pravila – izjavio je Sokol.

U našoj zemlji, prema poslednjim podacima, oko 1,3 miliona građana koristi ovaj vid zaduživanja. Kako su u NBS nedavno objasnili za „Politiku”, nezavisno od predloženog amandmana, u našim postojećim propisima već su precizno definisani obavezni elementi ugovora o dozvoljenom prekoračenju. Između ostalog i obaveza da se tim ugovorom predvide uslovi, postupak i posledice otkaza, odnosno raskida ugovora.

– Kako je dozvoljeno prekoračenje po računu zapravo ugovoreni iznos sredstava koji banka stavlja na raspolaganje korisniku računa, ovaj kreditni proizvod zasniva se na ugovoru. On se zaključuje između korisnika i banke, a kao što to važi i u pogledu drugih ugovora, na raskid dozvoljenog prekoračenja po računu primenjuju se opšta pravila ugovornog prava – navode nadležni u dopisu poslatom za naš list.

Ističu i da propisi koji uređuju zaštitu korisnika finansijskih usluga u Srbiji dodatno preciziraju obavezu banaka da u predugovornoj fazi (u kojoj korisnicima uručuju ponudu na propisanom obrascu, i to na papiru ili na drugom trajnom nosaču podataka) predoče korisnicima uslove i postupak raskida ugovora i obaveštenje u kojim se slučajevima od korisnika može zahtevati potpuna otplata dozvoljenog prekoračenja računa.

– Obavezan element ugovora o dozvoljenom prekoračenju po računu su i upozorenje o posledicama u slučaju neizmirivanja obaveza, uslovi, postupak i posledice otkaza, odnosno raskida ugovora o kreditu u skladu sa zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi, kao i obaveštenje o uslovima i načinu ustupanja potraživanja u slučaju neizmirenja obaveza.

Napominju da su samim tim uslovi za raskid ugovora o dozvoljenom prekoračenju po računu i razlozi iz kojih banka može da zahteva potpunu otplatu iznosa unapred jasno i precizno definisani ugovorom o dozvoljenom prekoračenju koji korisnici zaključuju sa bankama.

– Banka nikako ne može samovoljno i bez razloga da raskine ugovor o dozvoljenom prekoračenju, već je neophodno da nastupi neki od uslova predviđenih ugovorom. To praktično znači da korisnici koji uredno izvršavaju svoje obaveze u skladu sa zaključenim ugovorom, neće doći u situaciju da im banka otkaže, odnosno raskine ugovor o dozvoljenom prekoračenju – naglašavaju u centralnoj banci. Kamate na dozvoljeni minus iznose oko 29 odsto.