Mir bez slobode ne znači ništa

Sednica Narodne skupštine Republike Srbije posvećena Kosovu i Metohiji je još jednom pokazala da je politika predsednika Aleksandra Vučića jedina ispravna, jer se njome štite državni i nacionalni interesi na Kosovu i Metohiji ali i srpski narod na ovim prostorima, ističe u razgovoru za „Politiku” potpredsednik Srpske liste Igor Simić. „U situaciji u kojoj se nalazimo, borba srpskog naroda sa Kosova i Metohije, nas političkih predstavnika, a pre svega predsednika Vučića, odvija se u vrlo uskom, ograničenom prostoru, i svako realan i racionalan zna da nam okolnosti nisu naklonjene, i da je primarni cilj sačuvati mir i sigurnost za naše građane. Sve drugo što smo mogli da čujemo od predstavnika opozicije je jeftina politička demagogija koja nema uporište u realnom životu, i služi da oni pokažu kvazibrigu za Kosovo i Metohiju i za naš narod”, poručuje Simić.

– Sramno je da oni nemaju elementarna znanja o problemima Srba, već im je cilj sticanje jeftinih političkih poena, i da niko od njih dva dana nije imao nijedan konkretan predlog kako poboljšati život Srba ili kako sačuvati Srbe od nasrtaja iz Prištine – kaže potpredsednik Srpske liste, koji je, između ostalih predstavnika Srba sa Kosmeta prisustvovao Posebnoj sednici Narodne skupštine o KiM, kada je predsednik Srbije predstavio Izveštaj o pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama samouprave u Prištini od 15. juna 2021. godine do 1. septembra 2022. godine, a opozicija je odbila da glasa za usvajanje tog dokumenta.

Kako su Srbi sa Kosmeta doživeli oštra i očekivana izlaganja poslanika opozicije?

Naš narod je hrabar i politički vrlo pismen, i zato svoje poverenje prethodnih deset godina poklanja predsedniku Vučiću. Izlaganje poslanika opozicije ih nije iznenadilo jer dobro znaju da su njihova izlaganja namenjena sticanju poena, a ne odraz stvarne brige za njih. Kao Srbina sa Kosova i Metohije, koji sa porodicom živi na Kosovu i Metohiji, prenerazilo me je da sam od nekih poslanika opozicije slušao iste rečenice, iste laži, i iste uvrede koje slušam u Prištini od albanskih predstavnika dok napadaju predsednika Vučića, Srpsku listu ili potpredsednika Srpske liste Milana Radoičića. Kao da zajedno pišu saopštenja i govore.

Kakav je stav Srba o tome?

Ono što sam mogao da čujem od svojih sugrađana se odnosi na samo glasanje, na izveštaj koji govori o delima, konkretnim projektima, o onome što je naša država preko Kancelarije za Kosovo i Metohiju uspela da u skoro nemogućim uslovima uradi za naš narod, oni su glasali protiv, i to građani ne mogu da oproste. Pitaju me kako je moguće da postoje poslanici u srpskom parlamentu koji su protiv novih zgrada za naše raseljene i mlade bračne parove, protiv rekonstrukcije i dogradnje kliničko-bolničkih centara, protiv nove zgrade Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, protiv projekata podrške našim poljoprivrednicima… Pitamo se gde im je elementarna politička pristojnost, čast i odgovornost prema ovom narodu koji se bori svakog dana da ostane i opstane na ovim prostorima, zahvaljujući čijoj borbi i odlučnosti priča o Kosovu i Metohiji nije završena kako bi to želeli naši neprijatelji.

Smatrate li da je lako optuživati iz Beograda ili iz bilo kojeg mesta u centralnoj Srbiji, a na Kosovo i Metohiju doći „turistički”?

Pitam se da ste vi, vaša porodica, moj otac, moja porodica, i hiljade drugih srpskih porodica sa juga i severa Kosova i Metohije napustili Kosovo i Metohiju pod najezdama ekstremista u prethodne 23 godine,  o čemu bismo mogli danas da govorimo. Šta bi to opozicioni političari mogli da  zloupotrebljavaju za jeftinu demagogiju. Ako znamo taj detalj, postaje očigledno koliko je licemerno da o Kosovu i Metohiji, problemima našeg naroda, naporima države, pre svega predsednika Vučića, ali i premijerke Brnabić, direktora Petkovića i njihovih timova ili o radu Srpske liste govore oni koji nikada nisu gutali suzavac na mitrovačkom mostu, trpeli gumene i bojeve metke u Rudaru i Jagnjenici, prenoćili u Osojanu, Klini ili Starom Gracku, bdeli nad barikadama i strepeli za svoje porodice kao srpske majke širom Kosova i Metohije, pregovarali i srčano se usprotivili svim zvanim i neznanim stranim izaslanicima kojima je jedini cilj zaokruživanje nezavisnosti Kosova i Metohije. E sad, vidite koliko je u najmanju ruku neprimereno da u političkom životu Srbije postoje i one partije i oni pojedinci koji navijaju protiv svoje zemlje, koji u toku borbe za srpski narod stoje po strani i dobacuju protiv našeg državnog vrha, protiv srpskih političkih predstavnika sa Kosova i Metohije. Ti isti koji napadaju Srpsku listu se u Prištini slave kao heroji, a mi, kako oni kažu „zli kriminalci koji ugnjetavaju Srbe” se od te Prištine optužujemo za napad na ustavni poredak. Kako to da oni tako pametni, fini i dobri, dobiju manje od jedan odsto glasova, a Srpska lista 95 procenata glasova srpskog naroda na izborima? Narod se ne da prevariti.

Sever Kosmeta je u svojevrsnom čeličnom prstenu od strane prištinskih specijalaca, FIT jedinica, pa i kosovskih bezbednosnih snaga koje na sever mučki ulaze vozilima, kako se priča, sa oznakama EU! I, Kfor, po običaju demonstrira silu. Goloruki Srbi su na nišanu dugih cevi, na oku snajperista, na snimcima pravljenim dronom. Šta je činiti?

Svesni smo svega što Albin Kurti sa svojim pajtosima radi kršeći sve sporazume, pa čak i zakone koje su oni sami donosili u Prištini, sa jasnom namerom zastrašivanja Srba, posebno na severu Kosova i Metohije. On više i ne skriva svoju antisrpsku politiku. U trenutku strašne ekonomske situacije na ovim prostorima, kada albanska deca nedeljama ne idu u školu zbog štrajka prosvetnih radnika, kada se uvode restrikcije električne energije, kada je među Albancima najveća nezaposlenost, njegova jedina aktivnost se svodi na ugnjetavanje srpskog naroda sa ciljem skretanja pažnje sa problema koje sam nabrojao. U ovoj situaciji mi moramo ostati suzdržani, kako ne bismo dali povod koji bi Kurti iskoristio za napad na goloruk narod. Mir nam je preko potreban. Ipak, mi se uzdamo u našeg predsednika Vučića koji je više puta jasno poručio da neće dozvoliti progon i pogrom našeg naroda. To je naša najjača garancija. Garancija našeg opstanka i ostanka. Sa druge strane nastojaćemo da od međunarodnih predstavnika, pre svega Kfora zahtevamo prisustvo na terenu, kako bi preventivno delovali, ali i  jer je njihova obaveza da spreče napad  i proterivanje građana, kao što je i obaveza po Rezoluciji  SB UN 1244 da osiguraju mir i sigurnost za sve.

Rosu i dalje vršlja ne samo na vitalnim putnim deonicama, već zalazi i u sela i zaseoke koji su vidljivi samo na vojnoj mapi, dok Kurti to predstavlja kao „demokratsko Kosovo”?

Ironija je da o demokratiji govori Albin Kurti, onaj koji je Srbima na Kosovu i Metohiji zabranio osnovna politička prava, da glasaju i da

se izjašnjavaju na referendumu, onaj u čijim zatvorima godinama čame Srbi bez ikakvih dokaza da su krivi, čije sudije zatvorom kažnjavaju nošenje majica sa srpskom zastavom i iznošenje političkih stavova, a puštaju svi koji napadaju Srbe, njihovu imovinu ili imovinu Srpske pravoslavne crkve, i na kraju onaj koji misli da će slanjem do zuba naoružanih, jednonacionalnih formacija na sever Kosova i Metohije u čisto srpske sredine, pokoriti Srbe,  kako bi silom rešio otvorena politička pitanja. Da nije žalosno bilo bi smešno. Ipak želim da pojasnim, ta njegova namera da se Srbi porobe neće uspeti, srpski narod je svestan koliko nam znači mir, ali isto tako je svestan da mir bez slobode ne znači ništa. To što danas srpski narod ćuti, nije zato što je prihvatio omču koju nam Kurti nameće oko vrata, već zato što želi da se sačuva mir, da damo šansu dijalogu i sprečimo sukobe u kojima Kurti želi da gurne čitav zapadni Balkan, u kojima bi stradali i Srbi ali i Albanci čije je poverenje odavno izneverio.

Prištinska garnitura gradi vojno-policijske baze. Sprema li se neka nova „Oluja” na severu, koja bi bila pogubna i za Srbe južno od Ibra? Šta očekujete od 1. novembra povodom pitanja tablica?

Pre svega želim da naglasim, da je i ovaj i sijaset drugih problema posledica antisrpske retorike i delovanja Prištine, ali i direktna posledica neformiranja Zajednice srpskih opština. Da je formirana Zajednica, koja je kičma Briselskog sporazuma, izbegli bismo situacije u kojima Priština nastoji da jednostranim potezima maltretira građane i ugrožava mir. Zato mi u Srpskoj listi smatramo da nema smisla razgovarati o drugim pitanjima dok se ne formira Zajednica srpskih opština koju čekamo skoro deset godina. Podsećam vas da je Srpska lista zauzela jasan stav na zajedničkoj sednici četiri opštine sa severa Kosova i Metohije, mi od tih zaključaka nećemo odustati.

Kako onda pronaći rešenje?

Želimo da se kroz dijalog nađe rešenje za pitanje registarskih oznaka. Srbi nisu spremni da se odreknu svojih tablica, KM, PR, GL, PE i drugih. Te tablice su legalne i naši građani sa njima putuju širom sveta. Stav naših građana se najbolje ogleda u činjenici da za više od 16 dana svega jedno lice sa severa je preregistrovalo svoje vozilo, od skoro 10.000. Sve drugo, pritisci, pretnje oduzimanja vozila i slične izjave koje možemo čuti iz Prištine sigurno neće rešiti ovo pitanje. Nadam se da će predstavnici međunarodne zajednice, pre svega Evropske unije biti posebno aktivni i uticati na Prištinu da odustane od jednostranih odluka kojima se ugrožava mir na ovim prostorima. Želim da verujem da nikome nije do sukoba jer bi to vodilo u haos u kojem bi stradali svi, kao što želim da verujem da gospodin Lajčak razume da je ključ za rešavanje ovog problema u Prištini.

U Ibarskom Kolašinu se na deset hektara  gradi nova policijska baza. Da li su tačne optužbe da lokalno rukovodstvo, u situaciji koja je na „ivici noža” ne zna da mu Priština otima zemlju?

Apsolutno je netačno da lokalno rukovodstvo ne zna za ove nelegalne aktivnosti Prištine. Štaviše, gradonačelnik Vulović sa svojim timom je učinio sve što je u njegovoj nadležnosti da zaštiti imovinu opštine koju predstavlja, a pre svega svojih građana. U tom smislu je doneta zabrana firmi koja je izvodila ilegalne radove, zahtevano je da se radovi obustave i od policijske stanice u Zubinom Potoku, uz istovremeno upućivanje zahteva nadležnom tužiocu da reaguje i zaštiti imovinu od nasilne uzurpacije. O svemu navedenom, i o uzurpaciji, i o preduzetim radnjama obavešteni su i predstavnici međunarodnih organizacija i ambasada. Nažalost, po pravilu kada su Srbi na Kosovu i Metohiji u pitanju, prevladala je sila, a ne zakon i pravo. Istina je samo jedna, a to je da je Priština otela zemlju na silu, uz angažovanje specijalnih jedinica naoružanih dugim cevima od našeg naroda kršeći sopstvene zakone, kršeći osnovna ljudska prava naših građana.