Sreda, 30.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Sveta dužnost suprotstavljanja EU

Lider vladajuće poljske partije Jaroslav Kačinski otvoreno napao EU kao „otuđeni projekat koji predvodi neoimperijalna Nemačka

Karpač, Poljska – Tri dana je ovo pitoreskno mestašce u srcu Donje Šlezije bilo domaćin najvažnijeg skupa političkih i ekonomskih elita Centralne i Istočne Evrope, mesto na kome vrcaju ideje i kuju se planovi za budućnost.

Ekonomski forum, koji organizuje varšavski Institut za istočne studije, okupio je 31. put sadašnje i bivše predsednike i premijere, komesare EU, akademike, bankare, poslovne ljude, istraživače, analitičare i aktiviste, blizu 5.000 gostiju iz oko 60 država Evrope, SAD i centralne Azije.

Impresivno je bilo mnoštvo tema: prehrambena sigurnost, izbeglice, digitalizacija, transport, turizam, pametni gradovi, sport. Kako razvijati porodični biznis, da li virtuelni novac ima budućnost, kakva je uloga institucija kulture u savremenom svetu?

„Davosom istoka” dominirale su, naravno, najaktuelniji događaji: rat u Ukrajini, kako obezbediti energetsku sigurnost, kako smanjiti zavisnosti od ruskog gasa. Sve uz zaključak da energetsku transformaciju određuju i nove politike koju nameću klimatske promene.

Zanimljiva je bila debata kako će Evropa izgledati posle kovida koji je naneo ozbiljne štete ideji slobodnog tržišta, zatvorio granice i ograničio poslovne i druge kontakte.

„Ne verujem da ulazimo u postpandemijski poredak”, izjavio je Vaclav Klaus, bivši predsednik i premijer Republike Češke. „Svet može da bude u postpandemiji ali će bez sumnje biti postdemokratski. Što je gore.”

U godinu kada je prvi put posle više od osam decenija rat u Evropi prestao da bude pojam iz istorije, veći broj od oko 300 debata bio je posvećen početku novog hladnog rata, političkim i ekonomskim posledicama konflikta u Ukrajini i vizijama buduće bezbednosne arhitekture kontinenta. Forum je predsednika Volodimira Zelenskog i češkog premijera Petra Fialu proglasio za ličnosti 2022.

„Moramo da obezbedimo da suverena Ukrajina dobije rat”, poručio je Jaroslav Kačinski, lider vladajuće poljske konzervativne Partije zakona i pravde, koji se na forumu pojavio posle više godina da bi učestvovao na panelu „Evropa u svetlu novih promena”.

„Rusija korak po korak gubi svoje ekonomske potencijale i uz privredu deset puta nižu od one u EU i 20 puta u poređenju sa zemljama NATO, nije sposobna da dobije ovaj ekonomski rat”, rekao je Pavel Boris, predsednik Poljskog fonda za razvoj. „Rusija će izgubiti, ali to će trajati.”

Prema Dan Smitu, direktoru uglednog stokholmskog Međunarodnog instituta za proučavanje mira, iako je izgledalo da je odgovor vladinih institucija na pandemiju i rat bio spor, danas su se u akciji mobilisali kako građani tako i zvaničnici.

Poljski ministar kulture Pjotr Glinski nije sasvim saglasan. Smatra da Evropa nije bila pripremljena za rat i da danas na neodgovarajući način reaguje na događaje. Poljska, koja pruža utočište za čak 3,5 miliona izbeglica, često zamera partnerima u EU, posebno Nemačkoj, da nedovoljno pomažu režim u Kijevu i susednim zemljama, što je „napuštanje vrednosti na kojima je EU izgrađena”.

A šta je na temu evropskih vrednosti imao da kaže Kačinski u vreme kada se širom Evrope govori da su institucije mnogih demokratskih društava u krizi? Zapadni partneri smatraju da je Kaćinski, uz mađarskog premijera Viktora Orbana, primer populističkog ugrožavanja demokratije. Kritikuju ih da promovišu nacionalizam, ruše vrednosti na kojima su stvoreni EU, država prava i njene institucije, da šire autoritarnost i prete manjinama.

Uprkos sloganima o jedinstvu i solidarnosti, de fakto lider Poljske ponudio je u Karpaču drugu sliku. U skladu sa svojom klero-desničarskom političkom agendom poručio je da je „sveta dužnost” poljskih političara da se suprotstavljaju „kulturnom otuđenju” Evropske unije.

Nije to prvi put da Kačinski ponavlja da su liberalne i „anacionalne” vrednosti Zapada neprihvatljive suverenom poljskom društvu. Sledbenik Orbanove ideje „neliberalne demokratije” čak je otišao korak dalje.

Napao je EU kao otuđeni projekat koji predvodi „neoimperijalna” Nemačka, a članstvo Poljske je opisao kao nužnost. „Morali smo da se pridružimo EU samo radi opstanka i razvoja. Posle nije bilo drugog puta.”

„U EU postoji pravilo: ko je jači, tim bolje. A pošto je Nemačka najsnažnija, stari nemački koncept – koji može da bude nazvan neoimperijalnim – se održava. Nemački kancelar Olaf Šolc želi da (od EU) stvori superdržavu svetskog značaja pod nemačkim vođstvom.”

„Slamanje poljskog otpora je vitalno za izgradnju evropske države”, nadovezao se na ovu temu guverner poljske banke Adam Glapinski.

Otvoreni napad na Nemačku dolazi u vremenu kada Poljska zahteva isplatu reparacija za štete tokom Drugog svetskog rata procenjene na 1.300 milijardi evra i najavljuje obraćanje Evropskom parlamentu. Kancelar Šolc kratko uzvraća da je to pitanje rešeno 1953.

Sagovornici u Karpaču skloni su da zaoštravanje retorike prema EU i Nemačkoj postave u kontekst izbora naredne godine. Opada poverenje u vladu Mateuša Moravjeckog, inflacija je 16 procenata, a Kačinski upotrebom nacionalizma, glorifikovanjem porodičnih vrednosti i napadima na LGBT populaciju pokušava da osnaži poziciju vladajuće partije među ruralnim biračima i starijim osobama, koji su okosnica njegove pobede pre tri godine.

Organizatori su održali nekoliko panela na kojima se raspravljalo o budućnosti konzervativizma, poput jednog na temu „Može li zapadna civilizacija da opstane bez hrišćanstva”.

Geopolitika je cinična i surova, a njena logika slabije igrače osuđuje da se potčine moćnijima, čulo se od domaćina. Može li onda Centralna Evropa da izgradi sopstveni identitet, da odbranom konzervativnih interesa izgradi sopstvenu budućnost? Možda i zato Zapad gubi bitku za demokratiju. Ali kriza liberalnog poretka nije vezana samo za istok Evrope.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Марко
Текст је одличан. Међутим мене забрињавају реакције. Ако не желе демократију шта је избор?
Pih
Za mnoge demokratija izgleda znaci direktan diktat amerike evropi, preko najvaznijih satelita nemaca, britanaca i Brisela. Cemu stalno zatvaranje ociju prema ocigledno neokolonijalnoj politici eu? Da li stvarno postoji neko na ovoj planeti ko jos uvek veruje u odbrambeni karakter nato, posle svih ratova, razaranja i uzasa koje su sproveli u zadnjih pola veka? Eu odavno vise nema nikakve veze sa obicnim ljudima, vec samo sa velelepnim dvoranama i hiljadama samodovoljnih birokratskih parazita!
popchulle
Prvo se moramo dogovoriti šta se smatra demokratijom. Kad se usaglasimo, trebamo je zajednički uvesti svugde. Ovo što imamo na Zapadu, da manje od 1% najbogatijih vlada sa preostalih 99% nije demokratja već oligarhija, i to u najužem mogućem obliku značenja.
Ludolph
"Можда и зато Запад губи битку за демократију" Nikada to nije bila bitka za demokratiju vec za staru dobru hegemoniju. Demokratija je po svojoj prirodi pogodna za potcinjavanje jer usmerava volju gradjana sa zeljama hegemona. Uostalom, demokratija moze da postoji samo do momenta koji predstavlja pretnju za hegemonovu dominaciju.
Земунац
@alternativa Најжешћи браниоци ''демократије'' су из САД. Из земље где је у септембру председник продужио важење ванредног стања на још годину дана што ће бити укупно 22 године. У том ванредном стању донет је и ''Патриотски закон'' којим се дезавуише сам Устав САД. И онда нека ми неко објасни какав је то облик демократије? Узгред буди речено у тој демократији човек, који је осумњичен да је главни планер напада на Њујорк, лежи у Гвантанаму 18 година без суда и суђења. Је ли и то демократија?
Alternativa za alternativu
@ alternativa: Demokratiji? Kojoj demokratiji? Da li ovo u Zapadnoj Evropi zaista demokratija? Tokom pandemije: Okupacija policije i vojske, kontrole, zatvaranja, hapsenja, izolacije, ... Da li ovo zaista nema alternativu?
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.