Sreda, 30.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: JAN MARTENS, koreograf

Želim da podignem svest o nasilju

Фото Stine Sampers

Ovogodišnje, 56. izdanje Bitefa svečano će večeras od 20 sati otvoriti belgijska plesna predstava „Svaki pokušaj će se završiti skršenim telima i slomljenim kostima” koreografa mlađe-srednje generacije Jana Martensa na sceni „Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog pozorišta. 

Već sam naslov upućuje na njegov slojevit koncept: dramaturgija predstave svodi se na gradaciju, kombinovanje i razvoj niza pokušaja da se ostvari jedna koreografska ideja.

Kako je ranije najavljeno, 56. Bitef svečano će otvoriti ruska pozorišna kritičarka i autorka Marina Davidova, koja je više puta pratila, pisala i bila član žirija Bitefa. 

Jan Martens (Belgija, 1984) studirao je na Plesnoj akademiji „Fontis” u Tilburgu i završio plesni program na Kraljevskom konzervatoriju „Artisis” u Antverpenu 2006. godine. Martensov rad zasnovan je na verovanju da je svako telo u stanju da komunicira i da ima šta da kaže… 

Bitefova publika s nestrpljenjem iščekuje vašu predstavu „Svaki pokušaj će se završiti u skršenim telima i slomljenim kostima”, koju će videti posle ogromnog uspeha na prošlogodišnjem Avi-njonskom festivalu. Zašto ovakav naslov? 

Naslov sam pronašao u novinama, to je bio citat kineskog predsednika koji je rekao da će bilo koji pokušaj razdvajanja Kine završti skršenim telima i slomljenim kostima. Kada sam ga pročitao, pomislio sam da je veoma nasilan i da će ubrzo stići reakcije drugih zemalja, Evropske unije, naivno sam verovao da će Tramp reagovati, ali, naravno, ništa od toga se nije dogodilo, što me je navelo da shvatim koliko smo se navikli na nasilje i takav jezik.

Ako se ne borimo protiv toga, verbalno nasilje se lako može pretvoriti u pravo, kao što smo videli sa Trampovim govorom mržnje u Kapitolu, kad je dva sata kasnije Kapitol napadnut. Želim da podignem svest o nasilju i pitanjima kako da se nosimo s tim. Hteo sam da to bude jasno u naslovu, da nam da šlagvort za razmišljanje. Šta znači kad to kaže jedan od najvećih političkih lidera, u kakvom društvu onda živimo? 

Ovaj neobičan i dugačak naslov upućuje i na njegov slojevit koncept? Kakav udeo u ovom scenskom „mozaiku” imaju note poljskog autora savremene ozbiljne muzike H. M. Goreckog? 

Mislim da je to komad sa veoma mračnim naslovom, ali na kraju ima poruku koja pruža nadu. Koncert za čembalo i gudački orkestar Goreckog je veoma važan za prenošenje te pozitivnosti, jer ponavljamo tu muziku iznova i iznova i kroz to ponavljanje igrači postaju sve slobodniji u pokretu, što više insistiraju na njemu. Potrebno je da insistiramo, da navodimo na istu poentu do iznemoglosti kako bismo postigli promenu, kako bismo postigli slobodu.

Na primer, „Crni životi su važni” („Black Lives Matter”) nije nov pokret, to je borba koja dugo traje, posle onog prvog naleta, sada smo u četvrtom ili petom talasu feminizma... Čak i kad pomislimo da smo postigli neku vrstu slobode, na primer pravo na abortus koje se sada ponovo preispituje u Americi, moramo da nastavimo da insistiramo na tome, nema opuštanja. Tu ideju sam preveo u pokret, lični jezik koji pomaže da se ostvari ta sloboda, s jedne strane, a sa druge, nisam hteo da napravim isključivo pozitivan komad, već da on govori i o polarizaciji, o tome da jedan deo društva hoće da ide na bolje, dok veliki deo društva ne želi to. 

U predstavi nastupaju plesači, njih čak 17, različitih godina, (od 17 do 70, različitog porekla i profesionalne orijentacije). Kakav je to spoj? 

Da, veoma je atipičan performans i atipičan baletski ansambl. Mislim da je potrebno više raznolikosti na sceni nego što je imamo danas. U tom smislu, već je mnogo toga učinjeno u manjim, eksperimentalnim trupama, ali ne na većim pozornicama. Još uvek se prečesto može videti u objavama za audicije velikih kompanija da igračice moraju da budu visine između 165 i 170 cm. Smatram da pozorište i igra mogu da budu veoma jaka umetnička forma, ali morate da nađete način da doprete do publike.

Jedan od načina je da se postaramo da se ljudi koji dođu u pozorište osete zastupljenim na sceni, a ne da samo gledaju neke ljudske mašine koje mogu da izvrte 20 pirueta za redom. Nemaju samo klasično obučeni igrači nešto da kažu, svako ima nešto da kaže. Moji protagonisti su igrači i glumci, svi iz različitih obrazovnih miljea i to je bila važna metafora: to što ne govorimo istim „jezikom” ne znači da ne možemo da ostvarimo harmoniju. 

Kako vam je pošlo za rukom da realizujete ovakvu koreografsku ideju? Koliko truda je potrebno da bi se postiglo ovo jedinstvo muzike i pokreta? 

Mnogo napora je potrebno da se ostvari jedinstvo muzike i pokreta. Počelo je razumevanjem partitura, pitali smo igrače da li razumeju ritam komada, da li ga osećaju i čuju, da li im je on jasan „u telu”, da razmisle kako bi mogli da kažu nešto o sebi kroz koreografiju ovog komada. Kako da ga učine jedinstvenim, kako da urone u sebe i pronađu sopstveni jezik... Nekima je bilo lako, nekima smo morali da pomognemo tako što bismo im dali strukturu ili okvir, ali, na kraju, svaki igrač je kreirao svoj materijal. 

Kojim putem ide savremeni ples? 

Nadam se da će ići mnogim, različitim putevima. Potrebna nam je raznolikost tela, raznolikost stilova i škola. Čini mi se da se svet igre već otvara ka tome, sve je više prilika za sve. Ja nisam jedini koreograf koji radi sa različitim telima, neke velike kompanije klasičnog baleta preispituju šta bi sve igrač trebalo i mogao da bude, tako da sam pun nade za budućnost igre. Ono što mi ne uliva nadu jesu cene gasa i pandemija, koji čine putovanja skupim i nebezbednim. Veliko je pitanje da li bi trebalo i dalje da putujemo ovako kako smo putovali do sada. 

Sa kojim emocijama dolazite ove jeseni na Bitef? 

Uvek sam srećan kada treba da nastupimo u nekoj zemlji prvi put, u zemlji do čije publike još nismo doprli. Drago mi je što dolazimo u Beograd baš sada, u vrlo specifično vreme. Nemamo mnogo vesti iz vaše zemlje, ali smo čuli da je bilo priče o otkazivanju Evroprajda (ako sam u pravu), što je zastrašujuće. Zašto bi bio otkazan, koji su motivi iza toga? Smatram vrlo važnim što dolazimo baš u ovo vreme i baš sa ovim komadom jer on govori i o pravima i zalaganju za to da budeš ono što jesi. 

Koji novi profesionali izazovi vas čekaju? Kako gledate na ovo naše vreme? 

Već sam pričao o ovim burnim vremenima za našu profesiju, o neizvesnosti oko toga kako će se dalje razvijati svet igre, pozorišta i kulture uopšte, ako budemo morali da tražimo neka lokalna rešenja. U Belgiji je jedno pozorište već objavilo da će biti zatvoreno u decembru i januaru jer bi im grejanje bilo previše skupo. To je drastičan, ali dobar korak. Moramo da shvatimo da su vremena bogatstva i izobilja iza nas. Mi to znamo i čujemo, ali ne prihvatamo. E pa moramo da prihvatimo i da promenimo svoje živote. 

Što se mojih budućih planova tiče, nadam se da ću moći da nastavim da radim, da izvodim na scenu što raznovrsnije igrače i muziku, da vidim dalje od „normalne muzike” koju često puštamo, da to ne bude Bah, već da budu neki drugi, ženski ili neevropski kompozitori, da dam glas drugim ljudima... To je izazov koji ću s radošću nastaviti da „guram”.  

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Забранити
Глумцима, редитељима и сличним треба забранити да се баве полтиком, јер ништа не разумеју.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.