Уторак, 29.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ЈАН МАРТЕНС, кореограф

Желим да подигнем свест о насиљу

Фото Stine Sampers

Овогодишње, 56. издање Битефа свечано ће вечерас од 20 сати отворити белгијска плесна представа „Сваки покушај ће се завршити скршеним телима и сломљеним костима” кореографа млађе-средње генерације Јана Мартенса на сцени „Љуба Тадић” Југословенског драмског позоришта. 

Већ сам наслов упућује на његов слојевит концепт: драматургија представе своди се на градацију, комбиновање и развој низа покушаја да се оствари једна кореографска идеја.

Како је раније најављено, 56. Битеф свечано ће отворити руска позоришна критичарка и ауторка Марина Давидова, која је више пута пратила, писала и била члан жирија Битефа. 

Јан Мартенс (Белгија, 1984) студирао је на Плесној академији „Фонтис” у Тилбургу и завршио плесни програм на Краљевском конзерваторију „Артисис” у Антверпену 2006. године. Мартенсов рад заснован је на веровању да је свако тело у стању да комуницира и да има шта да каже… 

Битефова публика с нестрпљењем ишчекује вашу представу „Сваки покушај ће се завршити у скршеним телима и сломљеним костима”, коју ће видети после огромног успеха на прошлогодишњем Ави-њонском фестивалу. Зашто овакав наслов? 

Наслов сам пронашао у новинама, то је био цитат кинеског председника који је рекао да ће било који покушај раздвајања Кине завршти скршеним телима и сломљеним костима. Када сам га прочитао, помислио сам да је веома насилан и да ће убрзо стићи реакције других земаља, Европске уније, наивно сам веровао да ће Трамп реаговати, али, наравно, ништа од тога се није догодило, што ме је навело да схватим колико смо се навикли на насиље и такав језик.

Ако се не боримо против тога, вербално насиље се лако може претворити у право, као што смо видели са Трамповим говором мржње у Капитолу, кад је два сата касније Капитол нападнут. Желим да подигнем свест о насиљу и питањима како да се носимо с тим. Хтео сам да то буде јасно у наслову, да нам да шлагворт за размишљање. Шта значи кад то каже један од највећих политичких лидера, у каквом друштву онда живимо? 

Овај необичан и дугачак наслов упућује и на његов слојевит концепт? Какав удео у овом сценском „мозаику” имају ноте пољског аутора савремене озбиљне музике Х. М. Горецког? 

Мислим да је то комад са веома мрачним насловом, али на крају има поруку која пружа наду. Концерт за чембало и гудачки оркестар Горецког је веома важан за преношење те позитивности, јер понављамо ту музику изнова и изнова и кроз то понављање играчи постају све слободнији у покрету, што више инсистирају на њему. Потребно је да инсистирамо, да наводимо на исту поенту до изнемоглости како бисмо постигли промену, како бисмо постигли слободу.

На пример, „Црни животи су важни” („Black Lives Matter”) није нов покрет, то је борба која дуго траје, после оног првог налета, сада смо у четвртом или петом таласу феминизма... Чак и кад помислимо да смо постигли неку врсту слободе, на пример право на абортус које се сада поново преиспитује у Америци, морамо да наставимо да инсистирамо на томе, нема опуштања. Ту идеју сам превео у покрет, лични језик који помаже да се оствари та слобода, с једне стране, а са друге, нисам хтео да направим искључиво позитиван комад, већ да он говори и о поларизацији, о томе да један део друштва хоће да иде на боље, док велики део друштва не жели то. 

У представи наступају плесачи, њих чак 17, различитих година, (од 17 до 70, различитог порекла и професионалне оријентације). Какав је то спој? 

Да, веома је атипичан перформанс и атипичан балетски ансамбл. Мислим да је потребно више разноликости на сцени него што је имамо данас. У том смислу, већ је много тога учињено у мањим, експерименталним трупама, али не на већим позорницама. Још увек се пречесто може видети у објавама за аудиције великих компанија да играчице морају да буду висине између 165 и 170 цм. Сматрам да позориште и игра могу да буду веома јака уметничка форма, али морате да нађете начин да допрете до публике.

Један од начина је да се постарамо да се људи који дођу у позориште осете заступљеним на сцени, а не да само гледају неке људске машине које могу да изврте 20 пируета за редом. Немају само класично обучени играчи нешто да кажу, свако има нешто да каже. Моји протагонисти су играчи и глумци, сви из различитих образовних миљеа и то је била важна метафора: то што не говоримо истим „језиком” не значи да не можемо да остваримо хармонију. 

Како вам је пошло за руком да реализујете овакву кореографску идеју? Колико труда је потребно да би се постигло ово јединство музике и покрета? 

Много напора је потребно да се оствари јединство музике и покрета. Почело је разумевањем партитура, питали смо играче да ли разумеју ритам комада, да ли га осећају и чују, да ли им је он јасан „у телу”, да размисле како би могли да кажу нешто о себи кроз кореографију овог комада. Како да га учине јединственим, како да уроне у себе и пронађу сопствени језик... Некима је било лако, некима смо морали да помогнемо тако што бисмо им дали структуру или оквир, али, на крају, сваки играч је креирао свој материјал. 

Којим путем иде савремени плес? 

Надам се да ће ићи многим, различитим путевима. Потребна нам је разноликост тела, разноликост стилова и школа. Чини ми се да се свет игре већ отвара ка томе, све је више прилика за све. Ја нисам једини кореограф који ради са различитим телима, неке велике компаније класичног балета преиспитују шта би све играч требало и могао да буде, тако да сам пун наде за будућност игре. Оно што ми не улива наду јесу цене гаса и пандемија, који чине путовања скупим и небезбедним. Велико је питање да ли би требало и даље да путујемо овако како смо путовали до сада. 

Са којим емоцијама долазите ове јесени на Битеф? 

Увек сам срећан када треба да наступимо у некој земљи први пут, у земљи до чије публике још нисмо допрли. Драго ми је што долазимо у Београд баш сада, у врло специфично време. Немамо много вести из ваше земље, али смо чули да је било приче о отказивању Европрајда (ако сам у праву), што је застрашујуће. Зашто би био отказан, који су мотиви иза тога? Сматрам врло важним што долазимо баш у ово време и баш са овим комадом јер он говори и о правима и залагању за то да будеш оно што јеси. 

Који нови професионали изазови вас чекају? Како гледате на ово наше време? 

Већ сам причао о овим бурним временима за нашу професију, о неизвесности око тога како ће се даље развијати свет игре, позоришта и културе уопште, ако будемо морали да тражимо нека локална решења. У Белгији је једно позориште већ објавило да ће бити затворено у децембру и јануару јер би им грејање било превише скупо. То је драстичан, али добар корак. Морамо да схватимо да су времена богатства и изобиља иза нас. Ми то знамо и чујемо, али не прихватамо. Е па морамо да прихватимо и да променимо своје животе. 

Што се мојих будућих планова тиче, надам се да ћу моћи да наставим да радим, да изводим на сцену што разноврсније играче и музику, да видим даље од „нормалне музике” коју често пуштамо, да то не буде Бах, већ да буду неки други, женски или неевропски композитори, да дам глас другим људима... То је изазов који ћу с радошћу наставити да „гурам”.  

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Забранити
Глумцима, редитељима и сличним треба забранити да се баве полтиком, јер ништа не разумеју.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.