Referendumi kao prekretnica rata

SAD i EU neće priznati rezultate referenduma o prisajedinjenju Rusiji koje su građani sve četiri ukrajinske oblasti – sa, kako je saopšteno, 99 odsto – podržali u korist ulaska ovih oblasti u sastav Ruske Federacije. Ovi rezultati očekivani su u Moskvi, koja biračima poručuje „dobro došli kući u Rusiju”, ali i na Zapadu, koji glasanje naziva farsom, lakrdijom koja nije odraz pravog raspoloženja stanovnika. Zapad je i pre nego što je glasanje okončano počeo da uvodi novi set sankcija ruskim zvaničnicima i predstavnicima organizacija povezanih sa sprovođenjem glasanja. U UN se već priprema rezolucija kojom će biti osuđeni referendumi održani u samoproglašenim Luganskoj i Donjeckoj narodnoj republici, Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti.

I dok predstavnici ovih oblasti već čine sledeći proceduralni korak ka pridruženju, međunarodni zvaničnici upućuju reči osude. Nemački kancelar Olaf Šolc smatra da ruski predsednik „pravi grešku za greškom”, te da je njegovo delovanje rezultat očajanja zbog neuspeha ruske vojske u istočnoj Ukrajini. Šolc podvlači da bi Putin mogao odmah da okonča rat povlačenjem vojske i razgovorima s Kijevom. Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel kaže da EU neće priznati lažne referendume, ni njihove lažne rezultate, što je potvrdio i američki državni sekretar Entoni Blinken. Novim sankcijama preti i kanadski premijer Džastin Trudo, a i Izrael, koji je do sada zauzimao oprezniji stav, takođe daje osuđujuće signale.

Kad je reč o Kini, portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin poručio je juče da svaki pokušaj da se uporede ukrajinska kriza i pitanje Tajvana predstavlja „političku manipulaciju sa skrivenim motivima” i „grubo mešanje u unutrašnje stvari Kine”. „Tajvan je sastavni deo kineske teritorije, pitanje Tajvana je isključivo unutrašnja stvar Kine, suštinski se razlikuje od ukrajinskog pitanja, ne mogu se porediti”, rekao je on, dodajući da se Kina uvek zalagala za poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih zemalja, prenosi RIA Novosti.

Dok Evropska komisija predlaže novi paket sankcija, uključujući uvođenje ograničenja cene ruske nafte, iz Rusije stiže odgovor zapadnim silama preko stalnog predstavnika u UN. Vasilij Nebenzja je na sednici Saveta bezbednosti uzvratio da „ruska specijalna vojna operacija” u Ukrajini ne bi bila potrebna da je Zapad primorao Kijev da poštuje ljudska prava.

„Zapad, koji je podržao jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, primenjuje dvojake standarde kad je reč o referendumima u Donjeckoj i Luganskoj narodnoj republici, Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti”, ukazao je Nebenzja, podsetivši da je Zapad insistirao da Kosovo i Metohija ima pravo da se odvoji od Srbije, koja je navodno kršila prava Albanaca.

Osim očekivane reakcije Zapada, slede i očekivani potezi u oblastima koje, nakon održanog referenduma, pripremaju dokument tražeći njime od Putina da razmotri njihov prijem u sastav Ruske Federacije. Lider samoproglašene Luganske narodne republike Leonid Pasečnik još juče je pripremio zahtev za ruskog predsednika, što će u narednih nekoliko dana učiniti i vlasti Hersonske i Zaporoške oblasti.

Referendum, baš u ovom trenutku, uz mobilizaciju, promeniće situaciju na frontu. Nove snage štitiće nove ruske teritorije, koje će proglasiti nezavisnost, a potom i priključenje Rusiji. Moguće je da će nove okolnosti i zima zamrznuti sukobe na neko vreme. Postoji i opcija da, bez obzira na zimu, nove okolnosti odmah odvedu u eskalaciju sukoba.