Jan Martens osvojio nagradu „Politike”

Koreograf Jan Martens ovogodišnji je laureat „Politikine” nagrade za najbolju režiju (koreografiju) na upravo završenom 56. Bitefu. Priznanje mu je pripalo jednoglasnom odlukom žirija za kompleksnu postavku belgijske plesne predstave „Svaki pokušaj će se završiti skršenim telima i slomljenim kostima”, koju je publika mogla da vidi na sceni „Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog pozorišta na samom otvaranju Bitefa.

Pored tradicionalne „Politikine” diplome Martensu, koji je ujedno 44. po redu dobitnik ovog vrednog priznanja, namenjeno je i umetničko delo „Linijom kroz prostor” iz 2013, serigrafija autorke Nevenke Stojsavljević. Pošto zbog brojnih obaveza Martens nije mogao da doputuje u Beograd, nagrada će mu biti naknadno uručena.

„Scenska igra koreografa Jana Martensa pršti od osećajnosti i estetizacije, opčinjavajuća je i maštovito razigrana. Karakteriše je grčevita borba između stega i oslobađanja, između sputanosti i eksplozije slobode. Reč je o koreografiji žestine koju vodi energična i silovita muzika savremenog poljskog kompozitora Henrika Mikolaja Goreckog. U predstavi su posebno snažne plesno-dramske scene, kada igrači u tišini, odlučno i repetativno, hodaju u krugu, uporno prateći smisao dirljivih poetskih reči, odraza batrganja u savremenom svetu”, piše u obrazloženju žirija „Politike”, koji je radio u sastavu: reditelji Haris Pašović i Ana Tomović, i predstavnici redakcije Gordana Popović, urednica rubrike Kultura, Ana Tasić, pozorišna kritičarka, i Borka Golubović Trebješanin, novinarka.

Sedamnaest plesača, različitih godišta, pola, seksualnih opredeljenja, nacionalne i etničke pripadnosti, kako navodi „Politikin” žiri, nastupaju izrazito emotivno, individualno ili kolektivno, igrajući ples otpora protiv košmara naše civilizacije. Njihova tela nisu uvek konvencionalna plesačka tela, savršeno izvajana, to su često stvarna tela čije mane uspostavljaju opipljivija značenja, smisao prosute, ogoljene stvarnosti, tela koja nameću istinu i ističu individualnost, slaveći pri tome heterogenost izraza. Martensova impresivna predstava je koreografija neuništivog života, ogledalo izdržljivosti u besomučnom ponavljanju i nastojanjima da se savladaju prepreke i iskušenja, da se poraze nepravde i pronađe ljudskost u društvu koje kipi od nakaznosti.

Lucidni Jan Martens (1984, Belgija) studirao je na Plesnoj akademiji „Fontis” u Tilburgu i završio plesni program na Kraljevskom konzervatoriju „Artisis” u Antverpenu 2006. Njegov rad zasnovan je na verovanju da je svako telo u stanju da komunicira i da ima šta da kaže… Martens je, pored ostalog, jedan od umetničkih direktora GRIP-a, tokom narednih sezona biće i pridruženi koreograf pri Flandrijskoj operi i baletu.

Davne 1977. godine na 10. Bitefu – Teatru nacija, na predlog Mire Trailović, prihvaćeno je da i „Politika”, kao najveća medijska kuća koja prati ovaj festival novih pozorišnih tendencija od samog njegovog osnivanja, ustanovi novu nagradu i da to bude nagrada za najbolju režiju. Prvi dobitnik „Politikine” nagrade bila je Pina Bauš, za predstavu „Plavobradi”. Dosadašnji dobitnici ovog internacionalnog priznanja su neka od najvećih imena teatra: Ginter Kremer, Roberto Ćuli, Ježi Jarocki, Anatolij Efros, Haris Pašović, Ingmar Bergman, Eimuntas Nekrošius, Slobodan Unkovski, Anton Adosinski, Žoan Grau, Lev Dodin, Valerij Fokin, Euđenio Barba...

Gran pri „Mira Trailović” podelili Jan Martens i Nina Rajić Kranjac

Koreograf Jan Martens i njegova predstava „Svaki pokušaj će se završiti skršenim telima i slomljenim kostima” u tandemu sa rediteljkom Ninom Rajić Kranjac i njenom predstavom „Solo” ravnopravno su podelili gran pri „Mira Trailović” na ovogodišnjem 56. Bitefu. Specijalna nagrada „Jovan Ćirilov” pripala je predstavi „Ljubav” Aleksandera Zeldina. Stručni žiri radio je u sastavu: Štefani Karp (Nemačka), dramaturškinja i pozorišna kustoskinja, a članovi su bili: Kristina Dosel (Nemačka), pozorišna kritičarka, rediteljka Selma Spahić (BiH), pisac i dramaturg Dino Pešut (Hrvatska) i naša glumica Vanja Ejdus.