Јан Мартенс освојио награду „Политике”

Кореограф Јан Мартенс овогодишњи је лауреат „Политикине” награде за најбољу режију (кореографију) на управо завршеном 56. Битефу. Признање му је припало једногласном одлуком жирија за комплексну поставку белгијске плесне представе „Сваки покушај ће се завршити скршеним телима и сломљеним костима”, коју је публика могла да види на сцени „Љуба Тадић” Југословенског драмског позоришта на самом отварању Битефа.

Поред традиционалне „Политикине” дипломе Мартенсу, који је уједно 44. по реду добитник овог вредног признања, намењено је и уметничко дело „Линијом кроз простор” из 2013, сериграфија ауторке Невенке Стојсављевић. Пошто због бројних обавеза Мартенс није могао да допутује у Београд, награда ће му бити накнадно уручена.

„Сценска игра кореографа Јана Мартенса пршти од осећајности и естетизације, опчињавајућа је и маштовито разиграна. Карактерише је грчевита борба између стега и ослобађања, између спутаности и експлозије слободе. Реч је о кореографији жестине коју води енергична и силовита музика савременог пољског композитора Хенрика Миколаја Горецког. У представи су посебно снажне плесно-драмске сцене, када играчи у тишини, одлучно и репетативно, ходају у кругу, упорно пратећи смисао дирљивих поетских речи, одраза батргања у савременом свету”, пише у образложењу жирија „Политике”, који је радио у саставу: редитељи Харис Пашовић и Ана Томовић, и представници редакције Гордана Поповић, уредница рубрике Култура, Ана Тасић, позоришна критичарка, и Борка Голубовић Требјешанин, новинарка.

Седамнаест плесача, различитих годишта, пола, сексуалних опредељења, националне и етничке припадности, како наводи „Политикин” жири, наступају изразито емотивно, индивидуално или колективно, играјући плес отпора против кошмара наше цивилизације. Њихова тела нису увек конвенционална плесачка тела, савршено извајана, то су често стварна тела чије мане успостављају опипљивија значења, смисао просуте, огољене стварности, тела која намећу истину и истичу индивидуалност, славећи при томе хетерогеност израза. Мартенсова импресивна представа је кореографија неуништивог живота, огледало издржљивости у бесомучном понављању и настојањима да се савладају препреке и искушења, да се поразе неправде и пронађе људскост у друштву које кипи од наказности.

Луцидни Јан Мартенс (1984, Белгија) студирао је на Плесној академији „Фонтис” у Тилбургу и завршио плесни програм на Краљевском конзерваторију „Артисис” у Антверпену 2006. Његов рад заснован је на веровању да је свако тело у стању да комуницира и да има шта да каже… Мартенс је, поред осталог, један од уметничких директора ГРИП-а, током наредних сезона биће и придружени кореограф при Фландријској опери и балету.

Давне 1977. године на 10. Битефу – Театру нација, на предлог Мире Траиловић, прихваћено је да и „Политика”, као највећа медијска кућа која прати овај фестивал нових позоришних тенденција од самог његовог оснивања, установи нову награду и да то буде награда за најбољу режију. Први добитник „Политикине” награде била је Пина Бауш, за представу „Плавобради”. Досадашњи добитници овог интернационалног признања су нека од највећих имена театра: Гинтер Кремер, Роберто Ћули, Јежи Јароцки, Анатолиј Ефрос, Харис Пашовић, Ингмар Бергман, Еимунтас Некрошиус, Слободан Унковски, Антон Адосински, Жоан Грау, Лев Додин, Валериј Фокин, Еуђенио Барба...

Гран при „Мира Траиловић” поделили Јан Мартенс и Нина Рајић Крањац

Кореограф Јан Мартенс и његова представа „Сваки покушај ће се завршити скршеним телима и сломљеним костима” у тандему са редитељком Нином Рајић Крањац и њеном представом „Соло” равноправно су поделили гран при „Мира Траиловић” на овогодишњем 56. Битефу. Специјална награда „Јован Ћирилов” припала је представи „Љубав” Александера Зелдина. Стручни жири радио је у саставу: Штефани Карп (Немачка), драматуршкиња и позоришна кустоскиња, а чланови су били: Кристина Досел (Немачка), позоришна критичарка, редитељка Селма Спахић (БиХ), писац и драматург Дино Пешут (Хрватска) и наша глумица Вања Ејдус.