Nedelja, 04.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Tašmajdanska pećina – blago koje mogu da vide samo srećnici

Posetioci koji dobiju priliku da uđu u skriveno blago iz doba Panonskog mora obilaze Rimsku dvoranu iz koje se kopao kamen za gradnju Beogradske tvrđave i kaldrmisanje ulica, Lerov rezervno-komandni centar i prirodnu pećinu iz doba Panonskog mora
Део каменолома потиче из Римског периода Између два светска рата (Фото: лична документација)

Sa ovog mesta Karađorđevi konjanici kretali su u osvajanje Beograda. Tu su se krili ustanici, zbegovi naroda, čuvao led, gradila prestonica, a bio je tu i Lerov rezervno-komandni centar u Drugom svetskom ratu – Tašmajdanska pećina. U njenim stenama trag su ostavili milioni i milioni godina, generacije i generacije naših prethodnika. Ali, već gotovo 26 godina ovo mesto nalazi se pod ključem i mogu ga videti samo malobrojni srećnici. Tu mogućnost imali su nedavno posetioci koji su u osam obilazaka zajedno sa dr Vidojem Golubovićem i novinarom Zoranom Nikolićem, autorima knjige „Beograd ispod Beograda”, obišli ovo sakriveno blago iz doba Panonskog mora.

A onaj ko uđe u pećinu moći će da prođe kroz tri prostorije. Prvo što će ga sačekati pre ulaska u tri povezane celine su strme, zapuštene i neodržavane stepenice i tama. Jer, pećina već godinama nema osvetljenje. Kablove je sekao ko je stigao, još kada je počela rekonstrukcija Stadiona i Sportskog centra „Tašmajdan”. Zbog toga se u pećinu i dalje ulazi samo s baterijom u ruci. Ali, kada se „savlada” nemar nadležnih, pred posetiocem se otvori podzemni raj i pećina poznatija kao Rimska dvorana.

– Ova dvorana koristila se za sečenje kamena još u doba Rimljana, ali i Turaka kasnije. Po turskim nazivima majdan i taš – rudnik i kamen – ovaj deo Beograda je i dobio ime. Odavde su se vadili ogromni kameni blokovi teški i po nekoliko tona. O tome i danas u stenama postoje tragovi. Prošli su od tada vekovi, ali mi ni sada nemamo jasnu predstavu kako su oni taj teret podizali na površinu. Inače, pećina se nalazi 25 metara ispod zemlje. Kamen je kopan u pećini, ali i u delu gde je Aberdareva ulica, Palilulska pijaca. Arheolozi tvrde da se početkom 18. veka, za vreme Austrijanaca, iz kamenoloma koji se najverovatnije protezao do današnjih tramvajskih šina u Ulici 27. marta, vadio kamen za izgradnju Beogradske tvrđave i kaldrmisanje ulica – priča dr Vidoje Golubović.

Ovde su se krili ustanici, čuvao led... (foto R. Krstinić)

Odmah uz Rimsku dvoranu nalazi se i Lerova pećina, u stvari nemački rezervni-komandni centar koji je izgrađen 1941. godine. Bilo je predviđeno da se u slučaju opasnosti po nemačke oficire ovde smesti nemačka komanda.

– Autor projekta bio je zarobljenik Čeh Jakov Bezlaj. Šta se desilo sa njim, ali i drugim zarobljenicima koji su gradili ovo podzemno utvrđenje – ne zna se ni danas. Ceo podzemni objekat bio je izgrađen tako da može da izdrži hemijski i biološki udar. U pećini je postojao sistem za ventilaciju, struju, agregati u slučaju nestanka električne energije, grejanje, telefon, lift... Bilo je predviđeno da ovde može da boravi oko 600 oficira plus obezbeđenje. U komandnu salu moglo je da stane 250 ljudi, a za smeštaj oficira bilo je obezbeđeno oko tridesetak spavaonica – rekao je Golubović.

U vreme gradnje Crkva Svetog Marka

Prema nekim informacijama koje se mogu čuti, jedna od prostorija bila je i namenjena za trežnjenje nemačkih vojnika koji su centar dolazili u pripitom stanju.

Glavni ulaz u ovaj deo bio je kod Sportskog centra „Tašmajdan”, gde je zapadna tribina. Kada je uhvaćen Aleksandar fon Ler, komandant 4. vazduhoplovne flote, prvo se saznalo za ovaj ulaz. U toj takozvanoj Lerovoj pećini otkriveno je oko 40 tona filmskog materijala i dokumenata. Među tim materijalom ima i filmskih zapisa iz nemačkih osvajanja Egipta i severne Afrike. Otkrivene pokretne trake predate su Kinoteci. Nažalost, sve ostalo što se tamo nalazilo odneseno je ili uništeno. Ostali su uglavnom samo metalni plafoni. Lerova pećina je u jednom delu malo „načeta” jer je postojala legenda da je u pećini sakriveno blago. Na tom mestu su tragači za blagom 2002. godine iskopali podzemni tunel. Tunel su slučajno otkrili stručnjaci koji su procenjivali stabilnost zidova. Oni su zatekli kofe, alat za kopanje i kolica sa ciglama. Pozvali su policiju, a kada je patrola sutradan došla da obavi uviđaj – otvora nije bilo. Tragači su ga u toku noći kamuflirali daskama i stiroporom.

– Najstariji deo ovog kompleksa je prirodna pećina koja se nalazi direktno ispod restorana „Poslednja šansa”. Postoji podatak da je štab vožda Karađorđa 1806. godine bio ovde i da je on iz pećine poveo ustanike u borbu protiv Turaka. O Tašmajdanskoj pećini pisao je još 1860. godine austrougarski putopisac Feliks Kanic. On je u pećini zatekao oko 150 volovskih kola hrane, a po njegovoj proceni tu se moglo smestiti oko 600 volovskih kola hrane – rekao je Golubović.

Između dva svetska rata (fotografije lična arhiva)

Nasred te pećine nalazi se ogromni deo stene koji se odvalio 1966. godine prilikom rekonstrukcije sportskog centra. Tada je kroz rupu koja se napravila propala devojčica i poginula.

Na dnu prirodne pećine su i velike količine šuta koji je tada bačen, ali i kostiju sa nekadašnjeg groblja. Nekada su stariji lekari odatle za časove anatomije uzimali kosti. Naslage u pećini visoke su i do petnaest metara. Groblje na Tašmajdanu ili Staro groblje oformljeno je po nalogu kneza Miloša Obrenovića 1826. godine i postojalo je do 1886. Inicijativu za preseljenje groblja na mesto gde je sada Novo groblje dao je mitropolit Mihailo, a realizovao ju je tadašnji predsednik Beogradske opštine dr Vladan Đorđević.

Od 1953. godine u Tašmajdanskoj pećini radila je radionica za proizvodnju leda. Taj led se odatle raznosio po beogradskim kafanama, a jedno vreme je u pećini bio i hokejaški klub. Devedesetih godina jedan od naših ljudi imao je ideju da u pećinama napravi akvarijum, ali ga je izgleda papirologija sprečila da tu ideju i ostvari.

– Tašmajdansku pećinu naučnici zovu i šalitrena jer se nekada tu kopala šalitra, dodatak za proizvodnju baruta. Priča se da je na trgovini šalitrom deo bogatstva stekao i Ilija Milosavljević Kolarac – kaže Golubović.

U nadležnosti grada do 2036. godine

Dugo godina pećina je bila u nadležnosti Javnog preduzeća „Javna skloništa”, a onda je 2016. godine odlukom Skupštine grada ovaj prostor dat na upravljanje „Beogradskoj tvrđavi” na dvadeset godina. Po preuzimanju pećine urađena su rudarsko-geološka istraživanja da bi se utvrdila čvrstoća stena i procenila stabilnost. Te 2016. godine nadležni iz tvrđave rekli su da je planirano da se na ovom mestu napravi turistička atrakcija. Nažalost, od tada pa do danas nije se puno odmaklo u tim planovima. Kafić „Kremenkova kuća”

Ispred ulaza u Tašmajdansku pećinu iz Aberdareve ulice devedesetih godina postojao je kafić „Kremenkova kuća”, koji je držao naš muzičar i kompozitor Oliver Mandić. Na tom mestu organizovani su koncerti i izložbe.

Miocenski sprud

Pruža se gotovo od Tašmajdana pa sve do Kalemegdana. Rešenjem Skupštine opštine Palilula 1968. godine utvrđena je površina zaštite od 2,64 hektara pod nazivom Spomenik prirode – Miocenski sprud „Tašmajdan”. Prošle godine na sednici Skupštine Grada Beograda i na inicijativu Zavoda za zaštitu spomenika prirode Srbije ova zaštita je obnovljena, a sprud je prvi put dobio svog upravljača – „Centar za očuvanje i zaštitu životne sredine”.

Ovo prirodno dobro „leži” u nekadašnjem Panonskom moru (srednji miocen – miocenska epoha pokriva doba od pre 23 miliona do 5,3 miliona godina). Izgrađen je od krečnjaka badenske starosti, koji leži preko donjokrednih urgonskih krečnjaka. Po litološkom sastavu ovaj krečnjak poznat je kao „lajtovac”. Na prostoru spruda pronađeno je dosta fosila školjki, puževa i morskih ježeva. Ovaj spomenik prirode sastoji se iz tri celine – jedna je iznad zapadne tribine stadiona, druga se nalazi ispod tribine, a treća u pećinama. Prirodna pećina je starosti između šest i osam miliona godina, mada ima i nekih procena da je iza sebe „ostavila” 13 miliona godina.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бранислав Станојловић
Био сам "срећник" пре око 6 деценија. Тада је могао да уђе ко хоће.
.
tako da je pravac napada uz Dnjepar trebao da bude očekivan .....
Pećina stroga u kojoj živi baba-Roga
Aleksandar fon Ler bio je komandant četvrte vayduhoplovne flote Vermahta od 1939. do 1942. Jugoslovenskoj vojsci predao se 9. maja 1945. godine u Sloveniji kao komandant grupe armija E (jugoistok). Pećinu ispod Tašmajdanskog parka neko je nazvao "Lerova pećina" najverovatnije po TV drami "Čovek koji je bombardovao Beograd" iz 1976, u režiji Save Mrmka i po scenariju Siniše Pavića (dakle, po TV scenariju, a ne dokumentarnom materijalu). Aleksander Ler nikad nije bio vojni zapovednik za Srbiju.
Земунац
Је ли то умањујете одговорност Александар фон Лера? Он је био главни заповедник за југоисток и под његовом командом је, између осталих, био и главнокомандујући за Србију Паул Бадер. Иначе одговоран је директно за бомбардовање Београда, Четврту и Пету офанзиву, дејства армијске групе Е и још доста других акција немачке војске на Балкану. А сама Команда за југоисток је била баш у Ташмајданској пећини у годинама пред крај рата нарочито када је било повлачење армијске групе Е из Грчке.
Лазар Н. Сибачки
Еволуција је само хипотеза, а никако научна чињеница. Дарвинова теорија научно није доказана. Научник Роберт Џентри доказао нешто сасвим супротно од еволуционих хипотеза о старости земље. Р.Џ. је амерички физичар који је истраживао феномен радиоактивних кругова( ореола) на граниту. Он је својим истраживањима на полонијумовим ореолима нађеним у граниту, темљу земље, доказао да је еволуциони концепт неодржив. Земља је настала тернутно о чему говоре честице Полонијума на граниту.
@lazar
Ajde.
Земунац
Мешате две различите ствари. Какве везе има Дарвинова теорија са настанком Земље? Дарвинова теорија као што јој и сам наслов каже говори о настанку и развоју врста живог света на Земљи, а не саме Земље. Еволуција саме Земље је везана за њено постепено хлађење, а не да је настајала постепено. Разлика између теорија о настанку Земље је само око времена када је Земља настала, да ли пре неколико милијарди или пре неколико хиљада година.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.