Četvrtak, 01.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ZANEMARENA ISTORIOGRAFIJA 2

Tuđmanova kanalizacija genocidnih ideja

Vrhovnikovo delovanje na hrvatske mase „neka je vrsta psihoterapijskog ključa, standarda ponašanja, katarze i oproštenja greha”, ocenila je hrvatska književnica Dubravka Ugrešić
Усташе убијају затворенике у близини Јасеновца (Фото US Holocaust Memorial Museum/Jewish Historical Museum)

Naslov ovog teksta je formulacija pozajmljena od publiciste i književnog kritičara Petra Džadžića (1929–1996) iz drugog izdanja njegove knjige „Srbi u Hrvatskoj na udaru ’rasne revolucije’ u 19. i 20. veku” objavljenje u Beogradu 1991. godine.

Džadžić je imao želuca da pročita fabuloznu knjižurinu Franje Tuđmana „Bespuća povijesne zbiljnosti: rasprava o povijesti i filozofiji zlosilja” prvi put objavljenu jeseni 1989. godine.

On ocenjuje da je knjiga „posredan pledoaje za reviziju Nirnberškog procesa”, kao i da Tuđman nastoji da „relativizuje, umanji, pa i da potre krivicu i odgovornost” nacista i ustaša, i da „dobar deo tereta” prebaci na ratne pobednike.

Po Džadžiću, ovo su četiri osnovne teze Tuđmanove pisanije:

– Prvo, cela istorija čovečanstva u znaku je nasilja čoveka nad čovekom (homo homini lupus est) i genocida jednih skupina nad drugim. Prema tome, događanja u drugom svetskom ratu ne označavaju narušavanje moralnog koda u međuljudskim odnosima već su potvrda vladajućeg koda.

Drugo, isti zločini koje su nacisti počinili prema Jevrejima ili hrvatske ustaše prema Srbima čine se otkad je sveta i veka... Žrtva se lako preobražava u agresora pa tako posle nemačkog nacizma imamo judeonacizam (genocid Jevreja nad Palestincima) kao što s genocidom Hrvata nad Srbima ide i genocid Srba nad Hrvatima.

Treće, ishodište genocida nije u ovom ili onom etnosu već u ljudskoj prirodi.

I, četvrto, broj žrtava genocida nad Jevrejima i Srbima u drugom svetskom ratu drastično je uvećan, tj. falsifikovan, navodi Džadžić.

Srpsku percepciju Jasenovca Tuđman, a danas još žešće njegovi nastavljači, zovu „jasenovački mit”. Pojam „mit” ovde je plasiran u psihoanalitičkom i psihološkom značenju, kao kolektivni srpski fantazam, kao statistička fikcija, kao bajka, zabluda i laž.

Zato je interesantno propustiti Tuđmanove iskaze kroz jednu drugu „mitsku” optiku, a to je poimanje mita kao „govora” (u najširem smislu te reči), odnosno kao sistema značenja, koju je utemeljio francuski semiolog Rolan Bart.

Osnovno načelo mita, po Bartu, jeste da „preobražava istoriju u prirodu”. Teze koje plasira Tuđman očišćene su od realnih istorijskih okolnosti i od bilo kakve ili bilo čije krivice jer je „u prirodi” ljudskog bića i u gvozdenoj matrici povesti kodirano da zločina mora biti, i da se uloge zločinca i žrtve lako permutuju. Bart bi rekao da, tako, mitski govor postaje „opravdanje” i „neprekidni alibi”.

Ilustrativan primer za naturalizovanje istorijske stvarnosti predstavlja naslov jednog poglavlja „Bespuća...” koji glasi: „Svedobna sveudiljnost genocidne činidbe” (u prevodu: svevremenska sveprisutnost genocidnog činjenja). Džadžić to ovako interpretira: „Nacizam i ustaštvo, dakle, nisu incidenti istorije. Nisu izvan pravila ponašanja, nego su, upravo, kvintensencija istorijskog ponašanja.”

Dalje, Bart kao da gađa Tuđmanovu misaonu gimnastiku kad kaže: „Mit niti šta krije niti šta objavljuje... on je skretanje”. Tuđman dakle „skreće” sa mučnog bremena ustaškog genocida nad Srbima u opskurnu, numeričku parnicu, što mu je zgodno pošto su i ustaše i komunisti zatrli egzaktne pokazatelje ubijanja u Jasenovcu (Bogdan Bogdanović, „Ukleti neimar”, str. 158, 2011).

Za rigidnu redukciju značenja ustaške klanice Bart bi rekao kako je „čitav Molijer označen čipkastim okovratnikom”.

To manijakalno pregnuće refleks je hrvatske dubinske, političko-istorijske opsesije: parničenja! Prateći tu maničnu naviku, Tuđman je prosuo svoju juridičku maglu i pravničku fantazmagoriju: jasenovačke ustaše u crnim uniformama i preklane Srbe suočava kao sudske stranke!

Za Tuđmanovo zaluđivanje, srpska javnost saznala je 1978. kad je objavljen Franjin intervju beogradskom novinaru i studentu Vladimiru Markoviću. Tu su plasirana četiri osnovna metoda redukcije i lobotomije pamćenja.

Prvi je zasnovan na Tuđmanovoj tvrdnji da je u Hrvatskoj, tokom Drugog svetskog rata, u Jasenovcu i svim drugim logorima broj ubijenih Srba i svih ostalih žrtava – šezdeset hiljada, precizirajući, kasnije, na suđenju 1981. da je tačna brojka: 59.635!!!

To je metod „podnošljivih brojeva”: problem se situira u nivou ratnog ekscesa, „evropskog proseka” osim što se ignorišu hiljade lokacija vanlogorskog ubijanja.

Drugi je metod „ciničkog statističkog obrta”: Franjo kaže da su ustaše ubijale i Hrvate, pa nekom svojom kreativnom aritmetikom i prpošnim silogizmima izvodi zaključak da su najbrojnije žrtve u Hrvatskoj bili – Hrvati.

Treći je metod „viktimološke inverzije”: srpskim preterivanjem o broju ubijenih „potencira se kolektivna i trajna krivica Hrvata”, pa su sad, u stvari, Hrvati žrtve srpske mitomanije i frustracija.

Četvrti je metod „pseudokatarze”. Tuđman kaže. „Po mom mišljenju ključni problem nacionalnog pitanja u Jugoslaviji je problem između Srba i Hrvata – pa dajmo jednom sada da se i kod Srba i kod Hrvata skupe i sjednu za zajednički stol pametni ljudi, intelektualci i političari i zajedno kažu: dosta je bilo više međusobnog nerazumijevanja, međusobnih optužbi, nesporazuma, sukoba, klanja... Sjednimo i pregovarajmo kao ljudi.”

Marković je, navodno, po mnogim izvorima, otišao Tuđmanu u Zagreb kao svojevrsni izaslanik disidentskog Beograda (najčešće se pominje Mihajlo Mihajlov) koji je imao ideju o susretu hrvatskih i srpskih antirežimskih intelektualaca. Po toj projekciji jedni i drugi, predvođeni „očevima” (Tuđmanom i Ćosićem) seli bi za konferencijski sto na mešovitom simpozijumu i u toj blentavoj seansi isterivali genocidne duhove.

Od početka priče, Franjo Tuđman nije se obraćao Srbima već Hrvatima. On je svojim drskim i nepokolebljivim stavovima nastojao da utiče na pražnjenje hrvatske manje-više podsvesne „nelagode” zbog ustaških pokolja.

Skidajući nevinost kompleksu genocida ustaške Nezavisne države Hrvatske nad Srbima, detabuizirajući ga pred javnošću, Tuđman je postao neprikosnoveni vođ Hrvata. Mada nije bio u prvom ešalonu lidera hrvatskog „masovnog pokreta” ili „hrvatskog proljeća” (1969–1971) i mada su drugi robijali duže, a režim ih šikanirao žešće, on je zaseo na upražnjeni hrvatski tron.

To je bio drugi stepen hrvatske mentalne „emancipacije” posle zla i bruke zvane NDH. Za prvi se pobrinuo titoistički režim zataškavanjem pamćenja, jeftinim agitpropovskim sloganima i simetrijama između ustaša i četnika, između Ante i Draže. Potenciranje hrvatske krivice i odgovornosti bilo je anatemisano i kažnjivo koliko i sam genocid, po zakonima titoističke hidraulike.

Tuđman je udario u gangliju, s one strane srama i ezopovskih formula. Ili, posmatrano pod lupom Rolana Barta: „Ma koliko to moglo izgledati paradoksalno, mit ništa ne krije: on ima funkciju da iskrivljuje, a ne da potiskuje”.

Prosto je: velika većina hrvatskog nacionalnog tela „razumela” je Tuđmana. Hrvatska književnica Dubravka Ugrešić, prokažena i proterana iz Hrvatske, kaže: „Tuđmanovo osobno konvertitstvo i njegovo djelovanje na hrvatske mase neka je vrsta psihoterapijskog ključa, standarda ponašanja, katarze i oproštenja grijeha”.

Tuđman je za „hrvatski puk” bio natpolički vođa, mentalni terapeut, udelivši mu katolički slatkiš – indulgencije. (Dubravka Ugrešić, „Feral tribjun”, 5. 10. 1998).

 (Kraj)

 

Komentari20
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ana lalic
@ Fred. Drugi svetski rat se zavrsio pre 80 godina, ali su se versko-nacionalna ubijanja nastavila u balkanskoj klanici 50 godina nakon njegovog zavsetka. Hrvati u Australiji na stadionu klicu "za dom spremni" u 21 veku. Ni iseljavanje ne pomaze da se oslobode mrznje prema Srbima. Zamislite reakciju Jevreja na izjavu "Koga briga za Hitlera i njegove bolesne teze"? Nemci su se morali kao potpuni gubitnici pokajati i izvinuti zbog Hitlerovih zlocina. Hrvati nikada zbog Pavelicevih i Tudjmanovih.
ana lalic
@ John Drugi svetski rat se zavrsio pre 80 godina, ali su se versko-nacionalna ubijanja nastavila u balkanskoj klanici 50 godina nakon njegovog zavsetka. Hrvati u Australiji na stadionu klicu "za dom spremni" u 21 veku. Ni iseljavanje ne pomaze da se oslobode mrznje prema Srbima. Zamislite reakciju Jevreja na izjavu "Koga briga za Hitlera i njegove bolesne teze"? Nemci su se morali kao potpuni gubitnici pokajati i izvinuti zbog Hitlerovih zlocina. Hrvati nikada zbog Pavelicevih i Tudjmanovih.
Зоран Маторац
"Треће, исходиште геноцида није у овом или оном етносу већ у људској природи." Исходиште геноцида је у верској припадности, али то нико не сме отворено да каже.
nikola andric
Slicnost lica i hartije je u tome da ''sve trpe''. Da hartija ''sve podnosi'' je poznato ali isto vazi za ''pripisivanje osobina i narocito namera'' bilo kom licu.
NuklearniFizicar
-1/3pokatoliciti 1/3 proterati 1/3 pobiti samo deo strategije zapada prema Slovenima, : pokatoliciti sto moze , ubijati i zavadjati da se medjusobno ubijaju, pomagati oruzjem parama i dolivanjem ulja na vatru...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.