Sudar Nemačke i EU pred grejnu sezonu

Odluka Berlina da izdvoji 200 milijardi evra za zaštitu domaćih potrošača početak je „kanibalizma u EU”, kaže mađarski premijer Viktor Orban. Šest stotina pedeset hiljada kalorifera. Toliko električnih grejalica su Nemci pokupovali (71 odsto više nego lane) od početka godine do avgusta, spremajući se za nastupajuću, više nego neizvesnu grejnu sezonu. Šta će biti s domaćom elektromrežom, ako Nemci, suočeni s najavljenim mogućim nestašicama gasa, istovremeno uključe tih 650.000 novih grejalica?

Tim povodom, Hengrik Nojman, tehnički direktor „Ampriona”, najvećeg nemačkog operatera elektromreže, imao je juče delikatnu procenu. „Nemačka će možda morati da smanji izvoz električne struje u Francusku i druge zemlje kako bi izbegla slom svoje mreže”, preneo je londonski „Fajnenšal tajms” Nojmanovu izjavu.

Ugovorne obaveze i eventualna energetska solidarnost Berlina s komšijama na stranu – nemačke opštine ovih dana se uveliko bave simulacijama šta bi ih moglo snaći u slučaju nestanka struje širokih razmera. Rezultati su više nego mračni.

„Četiri stotine mrtvih u prvih 96 sati. S tim da u prva 24 sata i stoka pomre, elektropodstanice pregorevaju, rezervoari za vodu presušuju. Nakon 72 sata, mobilni telefoni ostaju bez punjenja...” Takav apokaliptični scenario u slučaju „produžene energetske nestašice” sebi za narednu zimu predviđa nemačka oblast Hesijan Rajngau-Taunus. Ne čudi stoga da su predstavnici nemačkih pokrajina zvanično zatražili od Berlina hitnu finansijsku podršku. I to u svetlu prošlonedeljnog obećanja kancelara Olafa Šolca da će Berlin postaviti „odbrambeni (energetski) štit” nemačkim domaćinstvima i privredi, vredan dve stotine milijardi evra, u kojem je ograničenje cene gasa ključna stavka.

Inače, unutar EU, Nemačka – zajedno s Austrijom, Holandijom, Mađarskom i Danskom – već nedeljama se tako snažno protivi uvođenju gornje cene gasa u EU. S ovim viđenjem krajem septembra složila i (Nemica) Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije. I to uprkos inicijativi čak 15 članica unije (predlog je prvo iznela Grčka), radi efikasnijeg združenog nastupa pred izvoznicima gasa sada i nadalje.

U međuvremenu, Međunarodna agencija za energiju (IEA), nedavno je upozorila da EU naredne zime preti energetski „Divlji zapad” ukoliko hitno ne preduzme združene mere za sprečavanje „daljeg rasta cena energenata, kao i društvenog gneva”. IEA je juče istakla da se EU suočava s rizicima bez presedana u pogledu snabdevanja gasom predstojeće zime i da predstoji novo takmičenje s Azijom za sve skuplji tečni gas.

U takvoj vanrednoj situaciji ministri finansija EU okupili su se u Luksemburgu da razmene mišljenja o energetskoj krizi pred neformalni samit lidera EU s istom temom u petak. Dvodnevna debata, kao i predstojeći neformalni samit, unapred su predstavljeni kao sesije bez velikih očekivanja. Vidljivo je to i iz najave da će skup u petak biti okončan bez maratonskog zasedanja i bez zvaničnog saopštenja na kraju.

Najnoviji predlog EK da se krene u novo zajedničko zaduživanje Berlin je u prvi mah odbacio.

„Novi zajednički dugovi EU nisu odgovor na energetsku krizu, na duže staze ne jačaju našu konkurentnost, niti doprinose održivim finansijama država”, izjavio je nemački ministar finansija Kristijan Lindner uoči skupa u Luksemburgu. Juče je delovao spremniji za debatu tim povodom.

„Nemačka je spremna da razgovara o merama kojima bi mogle da se obuzdaju cene gasa i struje u EU”, poručio je juče Lindner.

Otkud najava ove promene stava Berlina u nekoliko dana – nije saopšteno. U međuvremenu, od Šolcove najave 200 milijardi evra kriznog štita samo za Nemce, Berlin se suočio s lavinom teških kritika, kako iz Brisela, tako i iz pojedinih prestonica EU.

Nemački „štit” od 200 milijardi evra je početak „kanibalizma u EU: bogati će zaštititi svoje firme velikim sumama, što siromašniji nisu u prilici”, ocenio je mađarski premijer Viktor Orban.

Nemačka nije jedina unutar EU kojoj je domaći teren energetski prioritet. Slovačka bi mogla da obustavi isporuke električne struje drugim zemljama EU ako ne dobije dodatnu pomoć Brisela da se izbori s rastućim cenama energije, upozorio je prošle sedmice premijer Eduard Huger.