Srbija ima zamenu za rusku naftu – kirkuk iz Iraka

Ministri energetike Evropske unije bi u okviru novog paketa sankcija Rusiji trebalo da usvoje odluku da se zemlje zapadnog Balkana izuzmu od ograničenja uvoza ruske sirove nafte, preneo je Radio Slobodna Evropa. Da bi se zaštitila energetska sigurnost zapadnog Balkana potrebno je predvideti derogaciju kojom bi se omogućio tranzit ruske nafte naftovodom preko Hrvatske pod uslovima da on ostane u granicama prosečnih nivoa tranzita iz prethodnih godina.

Upitani da li bi pozitivna odluka ministara značila da „Gaspromnjeft” u Srbiji može „Janafom” da uvozi rusku naftu u Ministarstvu energetike za „Politiku” odgovaraju da još ne postoji potvrda da će države koje nemaju izlaz na more biti izuzete iz novog paketa sankcija EU prema Ruskoj Federaciji. Očekuje se da finalni predlog novog paketa mera razmatraju članice EU na sastanku u Pragu danas i sutra. Prema izjavama EU zvaničnika, a posle sastanka G-7, postoji razumevanje da je nekim državama u razvoju još potrebna ruska nafta.

G-7 je načelno pristala da uvede gornju granicu cene ruske nafte za treće zemlje čime bi se smanjili prihodi Rusije, a sa druge strane bi se održalo stabilno energetsko tržište. Situacija je naročito komplikovana za države koje se sirovom naftom snabdevaju isključivo preko naftovoda iz Rusije i nemaju izlaz na more, tako da nemaju mnogo izbora odakle će puniti svoje rafinerije, a da ne ugroze svoje tržište derivatima. U svakom slučaju ako bi države zapadnog Balkana bile izuzete iz novog paketa sankcija to bi doprinelo mogućnosti da kompanije kupuju pod povoljnijim uslovima sirovu naftu jer je nafta ruskog porekla trenutno dostupna pod povoljnijim komercijalnim uslovima, objašnjavaju iz resornog ministarstva.

Srbiji je najbitnije i najvažnije da sigurnost snabdevanja domaćeg tržišta ne bude ugrožena ni u jednom momentu. Bez obzira na dalje odluke EU domaće kompanije imaju mogućnost da kupuju sve ostale vrste sirove nafte na slobodnom tržištu, ako budu mogle da pazare i rusku naftu po povoljnijim uslovima, a da sve bude u skladu sa EU pravilima, to će biti čisto komercijalna odluka kompanije, naglašavaju iz resornog ministarstva.

Na pitanje da li je sve ovo izvodljivo ako znamo da su uvedene sankcije „Gaspromnjeftu” koji naftu u Srbiji i prerađuje, u istom ministarstvu odgovaraju da su mere uvedene određenom broju ruskih kompanija i njihov spisak se širi svakim novim paketom sankcija. Međutim, isto tako treba napomenuti da je u merama EU naznačeno da samo ako „Gaspromnjeft”, kao firma koja je decidno navedena na spisku kompanija pod sankcijama, ima više od 51 odsto akcija, ona je pod merama, ako je taj procenat manji kompanija nije pod sankcijama.

Upitan šta uopšte znači derogacija dokumenta prof. dr Petar Stanojević, dugogodišnji pomoćnik ministra energetike, kaže da se još prilikom rasprave o sedmom paketu sankcija (sada bi trebao da bude osmi), pre tri-četiri meseca u medijima spekulisalo da će se dozvoliti transport ruske nafte i derivata za treće zemlje preko teritorije EU. Te odredbe bi se odnosile na Severnu Makedoniju, BiH, Srbiju i ono što je posebno važno, i zbog čega se verovatno i donose, Švajcarsku. Naime, nije samo Srbija ugrožena, već i Švajcarska koja se snabdeva naftnim derivatima brodovima preko Rajne (zatvorili su rafinerije koje su imali) i koja predstavlja jedini isplativi logistički pravac koji imaju.

Odredba o ukidanju ruske nafte „Janafom” ne bi posebno pogodile Srbiju, kojoj zbog konfiguracije rafinerije Pančevo, odgovara da kupuje, druge, teške vrste nafte kojih ima dovoljno u svetskoj ponudi. Sama derogacija dokumenta znači da će se odredbe šestog paketa mera koje ograničavaju transport ruske nafte za treće zemlje ukinuti.

– Da podsetim, sankcije su uvedene kompanijama u kojima „Gaspromnjeft” ima većinski udeo, odnosno više od 50 procenata. Ta odredba je, trenutno, u slučaju NIS-a, prevaziđena prenosom oko šest odsto akcija sa „Gaspronjefta” na majku kompaniju „Gasprom”. Za sada niko ne spominje neke nove mere po pitanju ćerki firmi u kojima „Gaspromnjeft” ima 50 ili manje procenata – napominje Stanojević, profesor na Fakultetu bezbednosti.

Navodi da ne zvuči logično da će se dozvoliti uvoz ruske nafte za „neruske kompanije”. U rukama ruskih kompanija su četiri rafinerije u Nemačkoj, Belgiji, Italiji, Rumuniji, Bugarskoj i naravno NIS i Bosanski Brod. Ovo se odnosi na one veće rafinerije koje su u pretežnom vlasništvu ruskih firmi. Takva zabrana će samo pogoršati stanje sa snabdevanjem energentima u Evropi, koje je i bez toga teško. Da se zabrani uvoz ruske nafte NIS-u posebno je moguće, ali će efekti od te mere biti mali, jer ruska nafta nije neophodna u NIS-ovom miksu.

Ono što se spominje u okviru osmog paketa je ograničavanje cena nafte. Reakcija ruske strane na to je bila da će u tom slučaju prestati da snabdeva evropsko tržište. Ovoj meri se protive i neke članice EU.

– Svako nametanje zabrana u poslovanju nekih kompanija po kriterijumu vlasništva ili u vezi sa vrstom robe može izazvati negativne efekte, jer dovodi u pitanje sigurnost Evrope kao investicione destinacije i trgovinskog partnera. Ne verujem da investitori ili proizvođači iz drugih delova sveta neće biti svesni da njihova buduća ulaganja ili proizvodi mogu da budu stavljeni pod znak pitanja, samo po političkim kriterijumima. Ovo stvara problem i kada je reč o samom konceptu privatne svojine i slobodnog tržišta – naglašava profesor Stanojević.

Sagovornik upućen u naftne prilike kaže za „Politiku” da ovakve informacije stižu iz EU ali da NIS nije dobio zvaničan dokument. Odlično bi bilo da se to dogodi ali i ako se ne desi NIS kupuje naftu tipa kirkuk iz Iraka koje ima dovoljno i čiji je uvoz slobodan. Ovaj tip nafte u potpunosti odgovora i tehnologiji prerade u Rafineriji Pančevo.