Kragujevac od Knića do Batočine

Kragujevac – Do Knića ima 20, a do Rekovca, Batočine i Rače gotovo 30 kilometara. Ukoliko bi tamošnje opštinske administracije sprovele u delo ideju o priključenju Kragujevcu, centralni grad Šumadije zauzeće površinu od oko 200.000 hektara (sada se prostire na 83.500), a kroz grad bi se vozilo čitavih pedeset kilometara. Istovremeno, u takvom gradu bi živelo skoro 300.000 ljudi.

Kragujevac megalopolis!? To je sve izvesnija mogućnost, pošto pojedine opštine pokazuju izrazitu želju da postanu deo grada. Poslednja vest stiže iz Knića. U izjavi za „Politiku“, predsednik opštine Knić Borislav Busarac kaže da bi to bila „logična odluka“.

– Oko 90 odsto Knićana je završilo škole i radi u Kragujevcu, a priključenje gradu donelo bi niz pogodnosti. Pravi razgovori tek treba da uslede, ali mislim da za Knić nema logičnije odluke – kaže Busarac.

Levačka opština Rekovac je još pre dve godine pokrenula inicijativu o pripajanju Kragujevcu, i u tom smeru je, doduše u bivšem skupštinskom sazivu, doneta odluka da se otpočne sa realizacijom. Najavljivani referendum, neophodan korak u zakonskoj proceduri, međutim, još nije sproveden.

– Interes svakako postoji, ali nova skupštinska većina još uvek nije razmatrala ovo pitanje. Rekovac, naime, gravitira ka tri grada, Kragujevcu, Jagodini i Kruševcu, pa to stvara određene probleme. Bliži Kragujevcu bi sigurno glasali za pripajanje opštine tom gradu, ali takvo raspoloženje ne dele i Rekovčani okrenuti ka druga dva grada – objašnjava nam zamenica predsednika opštine Rekovac Zorica Nikolić.

Kragujevac je, koliko do juče, bio podeljen na pet gradskih opština, ali je skupštinska većina, nakon promena Zakona o lokalnoj samoupravi, donela odluku da se one ukinu. Doduše, i pre toga one su postojale samo „na papiru“, pošto njihovo formiranje u praktičnom smislu nikad nije ni započeto. Zato je inicijativa o proširenju grada na susedne opštine ponovo pokrenuta. Pomoćnik gradonačelnika za regionalnu i međuregionalnu saradnju Slađan Radovanović kaže za naš list da bi od toga svi imali koristi.

– Pokrenuli smo inicijativu i ne želimo da odustanemo od nje, jer samo regioni, to svima treba da bude jasno, imaju budućnost. Mala mesta nemaju šanse za kredite i sredstva iz evropskih fondova – uveren je Radovanović.

I opština Rača je, kaže, iskazala spremnost da se pripoji Kragujevcu, ali osim odluke opštine i pozitivnog ishoda referenduma, potrebna je saglasnost Narodne skupštine i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Zamenik predsednika batočinske opštine Aleksandar Jovanović, koji se takođe sprema za razgovore o pripajanju Kragujevcu, iznosi nam niz ekonomskih razloga u prilog ovoj inicijativi: Batočina bi lakše rešavala komunalne probleme, dobila bi moderniju infrastrukturu, što bi uslovilo i ukupan privredni razvoj.

Jedini od naših sagovornika koji poziva na opreznost jeste Dragan Zlatković, dugogodišnji prvi čovek Lapova, opštine koja po glavi stanovnika ima najveće investicije u Srbiji. Prema njegovim rečima, regionalizacija je dobra ako se organizuje po sistemu ravnopravnosti, ali Kragujevac je do sada „sputavao razvoj ove opštine“.

– Treba videti šta bi se time dobilo, a šta izgubilo. Lapovo od Kragujevca do sada nije imalo nikakve koristi. Istovremeno, sa te strane dolazi jedan neprimeren potcenjivački stav i mislim da se ova ideja više medijski i politički plasira u javnost nego što ima realne okvire – tvrdi Zlatković.