Amanet naših velikana

Gotovo svakodnevno sa raznih mesta i medija čujemo upozorenje da nam jesen i zima neće biti lake, ove, a ni one sledeće godine, pa se setih da potražim ima li odgovora na ovo obaveštenje. Jer, ništa neće biti, što već nije bilo. A bilo je!

Brinuo je tako u nekim teškim vremenima i Njegošev vladika Danilo i tražio rešenja, „kad azijatsko more sve poplavi”, pa i malenu Crnu Goru:

„A ja što ću, ali sa kime ću?/Malo rukah, malena i snaga,/Jedna slamka među vihorove,/Sirak tužan bez nigđe ikoga!”

Ali setih se u ovom nevremenu (moram citirati i velikog Kapora: „Otkako znam za sebe, oduvek sam živeo u najgorim vremenima. Nikada u najboljim.”) i velikog Brane Crnčevića, koji nam u svojim „Zapisima iz crne sveske” piše, i šta nam je činiti:

„Ako si orač, ori dublje; ako si kovač, udaraj jače po nakovnju; ako si dete, rasti brže; ako si radenik, radi više, ako si pesnik, pevaj glasnije; ako si sveštenik moli Boga da sa neba nad Srbijom odvrgne zle prilike; ako si lopov, zlosretniče, kradi manje; ako si trgovac, trguj poštenije, ako si Srbin, budi Srbin. I ne sekiraj se previše što te nevolje pritiskaju, jedno je vreme donelo nevolje, drugo će ga vreme odagnati; i ne zavlači svaki čas ruku u džep da opipaš kolika ti je plata, Srbija je tvoja prava plata!”

Ne izvinjavam se onima koji će me pitati mogu li išta napisati a da ne citiram Njegoša, Andrića, Mešu, Kapora, Branu Crnčevića... Evo, ne mogu. Što bih ja mudrovao, kad su pre mene, kao s neba, to nam ostavili u amanet naši velikani...

Vojin T. Bojković,
Beograd