Zapad smišlja kako da kazni Rusiju

U centrima moći vodeće svetske sile SAD i njenih zapadnih saveznika u toku su intenzivna razmišljanja i konsultacije „o primerenom odgovoru na najnoviju provokaciju Moskve”.

Petodnevni oružani sukob na gruzijskim ratištima Kavkaza nije shvaćen kao regionalno sučeljavanje malene Gruzije i moćne Rusije oko prava manjinskih Osetina i Abhaza. U Vašingtonu je prevladalo mišljenje da je Rusija iskoristila pogodnost momenta, ne bi li pokazala da se, na velika vrata, vraća na svetsku scenu.

Za vodeće političare SAD, ruski obračun sa kočopernom Gruzijom predstavljao je šamar Americi i njenoj globalnoj politici. Iz Vašingtona stižu upozorenja da se ruski medved ponovo probudio. U elegantnijem, kvaziistorijsko-političkom žargonu dodaje se da Rusija ponovo teži ostvarenju klasičnih realpolitičkih ciljeva. Onih koji su podsticali sučeljavanja dve sile, od epohe Vudroa Vilsona, do raspada Sovjetskog Saveza.

U nemoći da vrše ozbiljniji pritisak na Moskvu, kako su to zapadni, pre svih američki, komentatori istakli, odlazeći predsednik Džordž Buš i predstavnici njegove administracije zapretili su Moskvi „ozbiljnim posledicama“ koje bi mogle da dovedu Rusiju u međunarodnu izolaciju.

Ministar spoljnih poslova Kondoliza Rajs komentarisala je izglede Rusije da o(p)stane kao punopravni član međunarodne zajednice demokratskih naroda: „U ovom trenutku oni (Rusi) sami sebi nanose štetu, dovode u pitanje verodostojnost svih deklaracija o nepovredivosti demokratskih načela i o poštovanju političkih različitosti.”

Ono što gospođa Rajs nije eksplicitno navela nadoknadili su njeni portparoli. Po njima, lepeza mera o kojima Vašington razmišlja obuhvatila bi blokiranje pristupa Rusije Svetskoj trgovinskoj Organizaciji (STO) i Organizaciji za privrednu saradnju i razvoj (OECD). Navodno, Vašington razmišlja da, u najmanju ruku, utiče na ograničavanje punomoći i privilegija koje Rusija uživa u grupi najvećih industrijskih nacija sveta G-8.

Naumi Vašingtona, naravno, nisu tako lako ostvarljivi ukoliko SAD pri tom ne dobiju podršku svojih saveznika. To pokazuje i diplomatska ofanziva Džordža Buša. U ponedeljak, uoči povratka iz Pekinga, konferisao je sa britanskim premijerom Gordonom Braunom, litvanskim predsednikom Valdasom Adamkusom i predsednikom Poljske Lehom Kačinjskim. Prema saopštenju Bele kuće, Buš je u utorak imao konsultacije sa italijanskim premijerom Silviom Berluskonijem i nemačkim kancelarom Angelom Merkel.

Na razočarenje američkog predsednika, Evropljani su se pokazali nevoljnim da otvaraju novo poglavlje hladnog rata. „Oni (Evropljani) smatraju da su već napravili neki pomak (u rešavanju gruzijskog problema)”, rekla je novinarima Kondoliza Rajs, komentarišući suzdržanost evropskih lidera prema Bušovim planovima.

Energetska zavisnost Starog kontinenta od Rusije, ali i interesi zapadnih investitora u Rusiji mogli bi značajno da utiču na razvoj američke kampanje protiv Moskve, protiv njenog uplitanja u gruzijsku avanturu.

„Mogućnosti pritisaka kojima Zapad raspolaže više su nego simboličnog karaktera”, istakao je Metju Li, komentator Asošijeted presa. Evropski komentatori dodaju da u evropskim metropolama preovlađuje stav da su Amerikanci upleteni u suviše sukoba, na suviše frontova.

Sudeći prema trenutnom razvoju situacije, SAD će, za sada, ostvariti samo jednu konkretnu pretnju koja, izvesno, neće izazvati zabrinutost Moskve: zajednički pomorski manevri Velike Britanije, Francuske, SAD i Rusije, zakazani za petak, na pučini ispred obalske regije Vladivostoka – otkazani su.

U SAD se pripremaju i dalekosežniji planovi. Razmišlja se o bojkotu Zimskih olimpijskih igara u Sočiju, 2014. godine. Evropljani smatraju da će do tada sve biti dovedeno u red: „OEBS raspolaže sa dovoljno mogućnosti da bi doprineo slanju tog sukoba u zaborav”, izjavio je nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer. Njegova izjava ne bi se smela izolovano posmatrati. Nemački državni vrh, sa kancelarom Merkelovom na čelu, zastupa stav da bi svako diplomatsko sučeljavanje Rusije i Zapada vodilo pogoršanju odnosa, na obostranu štetu. Kaže se da dimenzije gruzijskog sukoba ne mogu da opravdaju takav rizik.