Šumadijska škola rokenrola

Priča Jovana Pantića primer je kako se trudom i talentom, a nenametljivo, stiže do ostvarenja sna. Ovaj 27-godišnji mladić iz Valjeva od šeste godine se bavi muzikom – svira gitaru i peva. Radio je fizičke poslove u fabrici kotlova i peći, ali veliku pažnju je privukao kao pevač grupe „Mračni mol”, koja kvalitetno svira repertoar grupe „Smak”.

Boja glasa Jovana Pantića gotovo je identična raskošnoj boji glasa legendarnog pevača „Smaka” Borisa Aranđelovića. Kada je „Smak” 2015. ostao bez Borisa, koji je preminuo 27. avgusta te godine, pojedini su pomislili da je to i kraj „Smaka”. Međutim, „Smak” se ove godine, na 50 godina postojanja benda, vratio podmlađen Jovanom Pantićem i u punom sjaju nedavno održao dva velika koncerta u Kragujevcu i Čačku – Borisu Aranđeloviću u čast. Sve pesme koje je nekada pevao Boris, na poslednjim koncertima „Smaka” pevao je Jovan Pantić.

O tome kako je od legendarnog gitariste Radomira Mihailovića Točka dobio „poziv koji se ne odbija”, kako je prošao inicijaciju pred najzahtevnijom publikom, fanovima „Smaka” iz Kragujevca i o prvoj pesmi koju je naučio da svira na gitari, Jovan Pantić govori u intervjuu za „Politiku”.

Kako su članovi grupe „Smak” čuli za vas?

Naša grupa „Mračni mol” je svirala 2017. u Kniću kod Kragujevca u organizaciji moto-kluba „Smak”. Na koncertu su prisustvovali članovi „Smaka” – basista Zoran Milanović i bubnjar Slobodan Stojanović Kepa. Nakon koncerta su mi prišli, a Zoran je pomenuo da postoji mogućnost da „Smak” uskoro održi koncert i rekao mi je da računam da ću biti pozvan.

I onda ste od Točka dobili poziv koji se ne odbija...

Točak me je pozvao početkom 2018. godine i tada smo napravili dva, tri probna snimka kod njega u studiju. Ove godine me je ponovo pozvao i pitao da li sam raspoložen da radimo. Sledećeg vikenda smo imali prvu probu u Domu omladine u Kragujevcu. I tako je krenula cela priča...

Kako su vas prihvatili članovi „Smaka”?

Imao sam veliku tremu kada je bila prva proba i kako će sve proći, da li će biti kako treba. Svi su se prijateljski odnosili prema meni. Kao ljudi smo se odmah razumeli i sve je lepo prošlo.

A kako vas je prihvatila publika na nedavnom koncertu „Smaka” u Kragujevcu?

Na koncertu u Kragujevcu bend je počeo instrumentalom „Biska 2”. Potom je usledio „Šumadijski bluz” i od prvog momenta kada sam zapevao, publika je pozitivno reagovala. Pevao sam svojim glasom. Nikada nisam pokušavao da imitiram Borisa. On je jedan i jedinstven.Da li ste sanjali da postanete pevač rok benda?

Završio sam klasičnu gitaru u Srednjoj muzičkoj školi. U to vreme kada sam išao u muzičku školu voleo sam rok muziku, ali nisam ni pomišljao da ću nekada pevati u rok grupi. To je sve slučajno krenulo. Od društva sam čuo da postoji škola rokenrola u Beogradu i otišli smo da vidimo o čemu je reč, šta se tu dešava.

I kakva su vam iskustva iz škole rokenrola?

Upoznao sam mnogo muzičara. Škola rokenrola je ustvari bila mesto gde se na licu mesta prave bendovi. Učili smo da sviramo pesme „Bitlsa” i „Kvina”. Jednoj grupi je nedostajao pevač, a svirali su eks-Ju rok. Gitarista te grupe mi je prišao i pitao me je da li sam zainteresovan da pevam u bendu. To je bila moja prva grupa.

Kasnije ste postali pevač grupe „Mračni mol” – „Smak” tribjut benda. Pomenimo postavu tog sastava...

Momčilo Petrović i Aleksandar Petrović su gitaristi. Aleksandar Grujić je basista. Kada smo osnovali grupu, prvi bubnjar je bio Dušan Anđelković. Već na drugoj svirci je za bubnjem bio Aleksa Parezanović i on je sada sa nama sve vreme. Imali smo i pevača koji je pevao Najdin repertoar iz „Smaka”. On se zvao Marko Marinković, ali nažalost već četiri godine nije među nama. Sada nas je petorica u bendu i grupa i dalje postoji, ali nam je basista trenutno poslovno u Americi pa pravimo malu pauzu.

Koju pesmu ste prvu naučili da pevate i svirate na gitari?

To je bilo kada sam imao šest godina. Moj otac je svirao gitaru i prva pesma koju me je naučio je „Crni leptir” od „Ju grupe”. Svirao sam tu pesmu na jednoj žici.