Pobuna olimpijaca

Od našeg specijalnog izveštača
Peking, 13. avgusta – Geografska udaljenost između naše olimpijske reprezentacije, koja je prve dve utakmice u „A” grupi igrala u Šangaju, i izveštača sa Olimpijskih igara sprečila je da ono što se zbivalo dođe do javnosti, ali u Pekingu, posle utakmice s Argentinom selektor Miroslav Đukić, koji je tokom boravaka u Kini, ali i za vreme okupljanja i priprema nacionalnog tima bio pod velikim pritiskom, otvorio je dušu.

– Časno smo igrali, iako smo izgubili utakmicu, a moglo je da se desi i da ne izađemo na teren, pošto je postojala mogućnost da nemamo 11 igrača i samo zahvaljujući njima smo igrali večeras i dostojanstveno predstavljali Srbiju – odgovarajući na pitanje ima li olimpijski fudbal u Srbiji, posle Atine 2004. i Pekinga 2008, ikakvu budućnost.

I pred Atinu i pred Peking klubovi, ne samo domaći, nisu želeli da ustupe svoje igrače, a uoči ovih Igara stvar je otišla još dalje.

– Od početka sam insistirao da budemo složni, kompaktni, da niko ne napusti reprezentaciju, a onda je došlo do sukoba između mene i predsednika FSS koji je insistirao da pustim Fejsu da se vrati u Beograd. Nisam se složio s njim, iako je on po rangu, da tako kažem, iznad mene. Kako da vratim Fejsu, a da ostavim druge koji su takođe potrebni svojim klubovima. I Rajkovića je tražio klub, i Tošića, i Kačara, i Smiljanića. Održao sam sastanak stručnog štaba sa igračima, a onda su nam oni rekli da izađemo i odlučili. Ili svi ostajemo, ili svi odlazimo. Ni ja, a ni oni nismo hteli da se obrukamo pred svetom, da obrukamo ovaj grb koji nosimo. Čestitam igračima, jer su junaci. Oni su nas sačuvali. Predsednik je samo došao posle utakmice s Australijom, a posle susreta s Obalome Slonovače više nije bio s nama.

Tokom monologa, koji se produžio pred salom za konferencije za štampu, pošto je probijena predviđena satnica, selektor Srbije ni jednom nije pomenuo predsednika FSS Tomislava Karadžića po imenu, a sudeći po onome što je rekao ne plaši se bilo kakvih posledica:

– Nisam bitan ja, bitan je srpski fudbal, treba već jednom izneti jedinstven stav, odrediti prioritete. Ne mogu da shvatim, ne ulazi mi u glavu, da nekom u savezu bude prioritet Zvezda ili Partizan. Nikada nisam čuo da nekoga puste na „olimpijadu”, pa da ga onda vrate kući . Toga nema u Španiji, nema nigde. To se samo kod nas radi. Zato smo došli u situaciju da ja, zajedno s igračima odlučujem treba li spasavati čast srpskog fudbala na olimpijskoj sceni. Zašto taj gospodin predsednik nije došao pred igrače i kazao Fejsa se vraća, ja sam ga pustio. Nego Fejsa ide, a on ode iz Kine. Što nije došao dole u rupu, u rudnik, pa objasnio igračima, koji su to kriterijumi da pusti Fejsu, a ne pusti Smiljanića, Kačara, Tošića...

Selektor Miroslav Đukić je isticao da savez mora da odredi kriterijume i pravila koji moraju da se poštuju bez izuzetka.

– Nisam mogao da verujem da ovako može da funkcinniše državna reprezentacija. Ne radi se profesionalno, već se odrađuje. Samo iznosim činjenice, ne mogu da žmurim. Moramo da se naučimo poštovanju pravila. Naš problem je što se pravila ne poštuju. Ako budemo hteli u Evropsku uniju moraćemo da se ponašamo po pravilima koja postoja. A mi stalno mislimo da uvek postoji nešto okolo. Dok god tako bude imaćemo problema, a verujte uvek sam zastupao interese Fudbalskog saveza Srbije i ništa drugo.

Đukić je nekoliko puta podvukao da se nikakvih „sankcija” FSS ne plaši za ono što je uradio i izgovorio, ali...

– Stavili su me na Partizanov sajt kao najvećeg neprijatelja. To se radilo i u Miloševićevo vreme. Obeležavali su žrtvu, koja je sutra nestajala. Da li smo mi normalni? Verujte mi na reč, dobro sam radio svoj posao, a da su ga i drugi dobro radili do ovoga ne bi došlo. Ti ljudi traju sto godina u našem fudbalu, smeniće Đukića ili nekog drugog Đukića i nikad se neće potrošiti. Iz senke će povlačiti poteze. Ja ne želim da trajem sto godina, želim da trajem koliko trajem, ali ću pošteno postojati. Ne ulazim ni u kakve šeme, a srpski fudbal su sve šeme i „dilovi”. I onda morate da se ponašate po sistemu: ja sam vama pomogao tamo, a vi meni učinite ovde. Svoj posao radim pošteno, ceo život funkcionišem tako i kao čovek i kao trener. Ne želim nikome da se povinujem, – zaključio je svoj monolog ogorčeni selektor naše olimpijske reprezentacije, veče uoči povratka u Srbiju.