Da li se vraća bauk korone

Iako je prvi čovek Svetske zdravstvene organizacije sredinom septembra izjavio da je kraj kovida 19 na vidiku, a potom je i predsednik SAD proglasio kraj pandemije, reklo bi se da korona „ima druge planove” koji bi se mogli manifestovati povećanjem broja obolelih. U prilog tome govori odluka da se vanredno stanje, koje je administracija Donalda Trampa proglasila još u januaru 2020, produži na još 90 dana u SAD – tačnije do 11. januara naredne godine.

Tada aktivirane mere su imale ogroman uticaj na zdravstveni sistem i mrežu socijalne zaštite i to će potrajati još bar tri meseca, iako je prethodno američki predsednik rekao da je pandemija gotova, ali da će prisustvo virusa i dalje predstavljati „zdravstveni izazov”.
Međutim, struka je tražila da se produži, tačnije, održi vanredno stanje u javnom zdravstvu sve dok se ne dostigne dugotrajni period niske transmisije kovida 19. Od početka pandemije bolnice su posebno tokom jeseni i zime bile pred kolapsom, zbog čega je doktor Entoni Fauči rekao da su predsednikovi komentari problematični jer bi građani mogli da popuste kada je reč o vakcinaciji i merama zaštite.

A u Americi, koja ima više od dva miliona zaraženih, svakoga dana od kovida 19 premine 400 ljudi, što je pokazatelj da Bajdenov trijumf nad koronom bez konsultacija sa strukom – nosi političku notu. Bliže se novembarski izbori za Kongres, a potrebno je ubediti birače da se njegova administracija izborila s kovidom 19.

Na drugom kraju sveta, u Austriji, posle izbora su potvrdili da se nisu izborili s kovidom 19. Struka je kritikovala vlast zbog pasivnog stava u trenucima kada se pogoršava situacija u bolnicama i pune kreveti pacijentima obolelim od korone. Naime, s odlukom da se razmotri obaveza nošenja maski sačekalo se da prođu predsednički izbori kako se ne bi dao povod protivnicima epidemijskih mera da glasaju za one koji se protive vakcinaciji. Prognoze kažu da bi se uskoro situacija mogla ozbiljno pogoršati pa je plan da pooštre mere i razmotri mogućnost da se vrati obaveza nošenja maski. Ako se nastavi rast broja obolelih, a svakodnevno ih je između 12.000 i 15.000, maske će biti obavezne u supermarketima, javnom prevozu, javnim institucijama. U školama širom zemlje već je kritično, a želja je da obrazovne ustanove ostanu otvorene po svaku cenu i ne vrate se na onlajn nastavu. Čini se da je Beč vesnik onoga što sledi širom Evrope jer sada Svetska zdravstvena organizacija i Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti kažu da dolazi još jedan talas kovida 19.

Opet se čuju saveti da bi ranjive grupe, uključujući ljude s hroničnim bolestima, starije od 60 godina, trudnice, trebalo da se pelcuju i protiv gripa i kovida 19.

Umesto pozitivne prekretnice u globalnoj pandemiji o kojoj se govorilo u septembru, kada je broj smrtnih slučajeva širom sveta bio najmanji zabeležen od 2020, opet se „vrti stara ploča” o važnosti uvođenja vakcina, posebno adaptiranih, kako bi sprečili dalje širenje ove bolesti.