Upis u katastar kod notara štedi i novac i vreme

Veliko interesovanje izazvao je predlog javnih beležnika za izmenu Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, po kome bi pri overama ugovora o prometu nepokretnosti, javnim beležnicima bilo omogućeno da odmah unose promenu u registru nepokretnosti i tako knjiže novog vlasnika.

Kako su na pitanje „Politike” pojasnili u Javnobeležničkoj komori Srbije (JKS), taj predlog star je već više od godinu dana, a o njemu je detaljno informisana radna grupa za pripremu izmena i dopuna tog zakona. Sam tekst predloga JKS je dostavila prošle godine Ministarstvu pravde, kao i kabinetu predsednice Vlade Srbije.

Vlada je u aprilu 2021. formirala radnu grupu, koju čine predstavnici kabineta premijerke i više nadležnih ministarstava, čelnici Republičkog geodetskog zavoda, kao i predstavnici Privredne komore, Poreske uprave, Advokatske komore Srbije, uz tri člana Izvršnog odbora JKS. Tada je ocenjeno da je i moguće i potrebno da se izvrše neke izmene zakona, kako bi upis u katastar bio još efikasniji.

– Sada stvari funkcionišu tako što, u skladu sa važećim Zakonom o postupku upisa, javni beležnici katastru dostavljaju isprave – ugovore o prometu nepokretnosti, ugovore o hipoteci, založne izjave, brisovne dozvole i ostavinska rešenja, koje su sačinili ili potvrdili. Katastar, potom, u roku od pet dana, donosi rešenje i upisuje te promene. Javni beležnici su predložili pojednostavljenje i ubrzanje celog postupka, tako da se njima, kao nosiocima javnih ovlašćenja, zakonom uvede obaveza da odmah po potvrdi podobne isprave izvrše provođenje promene u registru katastra nepokretnosti. Uštedeo bi se čitav jedan korak i smanjila mogućnost greške koja bi mogla da ide na štetu građana – naglašavaju iz JKS-a.

Prema njihovoj oceni, reforma postupka upisa u katastar, koja je sprovedena izmenama zakona 2018. godine, digitalizacija celog procesa, doprinela je poboljšanju sistema, i zaista ubrzala postupak upisa kada isprave katastru stižu od javnih beležnika. Ipak, prema predlogu JKS-a, taj deo posla moguće je i dodatno ubrzati, a sam katastar rasteretiti svakodnevnog pritiska isprava koje šalju javni beležnici. To, kako navode iz komore, ni na koji način ne bi uticalo na nadležnosti RGZ-a.

Javni beležnici smatraju da ovaj predlog svakako ima opravdanje i u tome što službe za katastar nepokretnosti kao uže jedinice zavoda, shodno sada važećim propisima, ionako nemaju ovlašćenje da obavljaju proveru zakonitosti promene – ako se promena vrši na osnovu presude suda, javnobeležničke i druge javne isprave. Ovim rešenjem bi se faktički preciziralo koje su to podobne isprave za upis prava u registar katastra nepokretnosti. Javni beležnici bi i dalje, kao što je to danas, garantovali za zakonitost pravnog prometa.

Rezultat ovakvih izmena, kojima se javni beležnici nadaju, bilo bi povećanje pravne sigurnosti vlasnika nepokretnosti, sticalaca nepokretnosti, kao i trećih lica koja se pouzdaju u podatke upisane u katastru. Iz komore napominju i da bi to dovelo do bolje ažurnosti vođenja javne evidencije o nepokretnostima i pravima na njima, ubrzao bi se postupak upisa, smanjeni bi bili troškovi postupka, pojednostavila bi se primena zakona za građane i privredu, a RGZ-u bi se omogućilo da svoje materijalne i ljudske resurse usmeri na obavljanje stručnih geodetskih i katastarskih poslova.

Bez dodatnih troškova za građane

Predloženo rešenje, svakako, ne bi stvorilo dodatne troškove građanima, budući da bi sve poslove u vezi sa upisom u katastar nepokretnosti završavali kod javnih beležnika, naglašavaju iz Javnobeležničke komore Srbije.