Garda nije samo počasni stroj

Građani Srbije poznati su po savršenom stroju, u kome su u prepoznatljivim plavim uniformama na državnim ceremonijama. Takođe, i po počasnim plotunima koji se povodom državnih praznika, a po naredbi predsednika, ispaljuju najčešće sa Kalemegdanske terase. Naravno, reč je o Gardi Vojske Srbije.

Ali, njihovi svakodnevni poslovi su mnogo širi – obavljaju i vojnopolicijske i zadatke obezbeđenja objekata od vitalnog značaja za sistem odbrane. Pored stalnog uvežbavanja za zadatke počasne jedinice, a svaki gardista prolazi kroz tu obuku, oni su danonoćno, svakog dana u godini, angažovani na zadacima obezbeđenja.

O Gardi i gardistima razgovarali smo sa brigadnim generalom Nikolom Dejanovićem, komandantom ove jedinice. General Dejanović obavljao je niz odgovornih funkcija u različitim jedinicama Vojske Srbije, ima iskustva i u mirovnim operacijama UN, ali je među kolegama i delu javnosti koja poznaje prilike u vojsci posebno respektovan zbog 17 godina rada u specijalnim jedinicama, i to u onim najtežim godinama.

„Garda je jedinica razmeštena u četiri garnizona, specifična po nameni i ima odgovarajuće sastave koji joj omogućavaju izvršavanje namenskih zadataka, uz neprekidno funkcionisanje vrlo složenog sistema obezbeđenja i logističke podrške. Našu jedinicu čine komanda Garde, komandni bataljon, gardijski bataljon – jedini takav u VS, 25. bataljon Vojne policije, logistički bataljon, Objekti posebne namene i Reprezentativni objekti. Svaka od navedenih celina sačinjena je od manjih sastava i ljudstva posebno obučenog za realizaciju specifičnih zadataka”, objašnjava brigadni general Dejanović.

Kada je reč o počasnoj jedinici, ti zadaci su vezani za aktivnosti predsednika Srbije, predsednika Narodne skupštine, premijera, ministra odbrane i načelnika Generalštaba VS. Osim toga, na nekim događajima, kao što su takozvani tehnički dočeci na aerodromu ili polaganje venaca, mogu se videti manje grupe gardista.

Garda je osnovana 6. maja 1830. godine i još tada je knez Miloš Obrenović postavio visoke standarde za izbor njenih pripadnika. Oni bi i danas za mnoge kandidate bili teško dostižni. Tokom bezmalo dva veka oni su se naravno menjali, ali ne u svojoj suštini, niti su se spuštali. Kakvi su oni danas?

„Pored neupitne ljubavi prema otadžbini, narodu i vojsci, gardista mora da ispuni i neke posebne uslove. Da bi bio deo plavog stroja, mora biti visok najmanje 175 centimetara i skladne telesne građe. Takođe, mora biti sposoban i voljan da podnese psihofizička naprezanja, koja nastaju pri repetitivnim radnjama, a kao ličnost izuzetno odgovoran, disciplinovan, sa izgrađenim bezbednosnim, moralnim i društveno prihvatljivim vrednostima. Sve ovo se utvrđuje tokom psihološke selekcije i bezbednosne provere, a zatim ponovo proverava po potrebi. Naši zadaci su izuzetno zahtevni, neretko dugotrajni i kada otpočnu, ne mogu se prekidati”, kaže brigadni general Dejanović.

A neki od tih zadataka traju 24 časa dnevno, 365 dana u godini. Naravno postoje smene, pa gardisti imaju svoje slobodno vreme, ali činjenica je da se mnoge dužnosti obavljaju van uobičajenog radnog vremena, vikendom i praznicima. Teret tih obaveza potpuno ravnopravno nose i koleginice, među profesionalnim vojnicima, čak četvrtinu sastava čine žene.

Garda neguje tradiciju iz vremena Kneževine i Kraljevine Srbije, ali se ne odriče ni jugoslovenske tradicije iz svoje bogate prošlosti. O tome svedoči spomen-soba, posvećena slavnoj prošlosti jedinice i posebno njenoj ulozi u oslobodilačkim ratovima. Tamo se pored istorije jedinice čuva i uspomena na pripadnike Garde stradale na oltaru otadžbine.

Čuvaju i nacionalno tehničko blago – vozila iz vremena socijalističke Jugoslavije, koja je koristio njen predsednik Josip Broz Tito, često pri dočeku svetskih državnika. Tu su „mercedes pulman” u verziji kabriolet, svetska retkost, „rols-rojs fantom 5” i motocikli BMV R75/6, koji su zabeleženi na brojnim snimcima pratnje Titovog „mercedesa”. Danas se ovi zadaci obavljaju savremenim automobilima, a gardisti koriste moderne motocikle BMV 1250 RT.

Zanimljivo je da, posle višedecenijskog prekida, Garda ponovo ima konjičku jedinicu. Ova jedinica smeštena je u ergeli „Karađorđevo” i namenjena je za vojne počasti. Veliku podršku radu ove jedinice pružili su pripadnici konjičke jedinice MUP-a Srbije. Gardijska konjička jedinica prvi nastup imala je 2020. godine na promociji kadeta Vojne akademije, a u doglednoj budućnosti trebalo bi da bude angažovan kako je i predviđeno osnivanjem ove jedinice.

Čuvari čestice Svetog cara Lazara

U sedištu Garde, u skladu sa pravilima verske službe u VS, nalazi se kapela, paraklis Svetog Đorđa. Protojerej Stevan Stevanović, koji kao načelnik Grupe za verske poslove Garde ima čin majora, ispričao nam je zanimljivost u vezi sa njenim osvećenjem koje je obavio patrijarh Irinej. Naime, kada je visoka crkvena delegacija dolazila na ovu svečanost, patrijarh je pitao saradnike čestice kog sveca su poneli za potrebe gardijske kapele. Čuvši njihov odgovor, tražio je da se vozila delegacije okrenu i vrate u Patrijaršiju po česticu Svetog cara Lazara koja se, kao za Gardu najadekvatnija relikvija, čuva u gardijskoj kapeli, dok se u spomen-sobi, u skladu sa običajima, nalazi deo odore koju je prilikom osvećenja kapele nosio patrijarh Irinej.

Usklađivanje himni i počasne artiljerijske paljbe

Iako izvršava počasnu artiljerijsku paljbu, Garda nema posebnu artiljerijsku jedinicu, već svaki gardista prolazi kroz obuku u rukovanju ruskim (sovjetskim) topom M-42 ZIS, kalibra 76 milimetara iz kojih se ispaljuje manevarska municija. Za razliku od ostalih armija, ne koriste elektronski kontrolisano paljenje da bi postigli efekat istovremene paljbe iz topova.

„To postižemo uvežbavanjem vojnika koji sinhronizuju radnje sa oruđem gotovo do milisekunde”, kaže brigadni general Dejanović.

Poseban izazov je izvršenje počasne paljbe prilikom intoniranja himni Srbije i države visokih gostiju, jer ta paljba treba da jednovremeno pokrije dužinu intoniranja himni, a one se, naravno, razlikuju od države do države. Tako da dok Reprezentativni orkestar Garde, u kome su odnedavno prvi put u istoriji i žene, uvežbava himne, njihove kolege „artiljerci” uvežbavaju počasnu paljbu.