Analiza nemačkih obaveštajaca: Rusija je „oluja”, Kina „klimatska promena”

„Kad razgovaram s stranim partnerima o Kini, oni uvek kažu: Rusija je oluja, Kina je klimatska promena. Dakle, moraćemo da se pripremimo za ove klimatske promene u narednim godinama.” Ovom neobičnom ekološkom metaforom Tomas Haldenvang, predsednik Savezne kancelarije za zaštitu ustava (BfV), pokušao je na godišnjem saslušanju čelnika obaveštajnih službi u Bundestagu da objasni sve dramatičnije promene u svetu.

Šefovi tri špijunske agencije Bruno Kal (BND), Tomas Haldenvang (BfV) i Martina Rozenberg (Vojna kontraobaveštajna služba, MAD) poručili su poslanicima da je rat u Ukrajini promenio pravila igre i da predstavlja direktnu pretnju po unutrašnju bezbednost Nemačke. Što se tiče najvećeg trgovinskog partnera Nemačke, obaveštajci su upozorili da Kina intenzivno špijunira njihovu zemlju i da Pekingu ne treba dati previše uticaja u infrastrukturnim projektima važnim za bezbednost zemlje.

Kako piše „Špigl”, čelnici BND-a, BfV-a i MAD-a obavestili su Parlamentarni odbor za nadzor bezbednosnih službi da bi Rusija mogla da koristi nuklearno oružje u ratu protiv Ukrajine, ali i da organizuje politička ubistva u Nemačkoj.

Haldenvang je na saslušanju podelio saznanje da su ruske tajne službe dobile „viši nivo odobrenja” za sprovođenje operacija u Nemačkoj. Iako je u aprilu iz Nemačke deportovano 40 ruskih špijuna, ostalo ih je mnogo više i po oceni šefa BfV-a oni su sposobni za organizovanje političkih atentata.

Bruno Kal je upozorio odbor Bundestaga da se ne isključuje da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da upotrebi taktičko nuklearno oružje u Ukrajini kako bi primorao Kijev da potpiše mirovni sporazum pod nepovoljnim uslovima. On, doduše, priznaje da za takvu pretpostavku nema dokaza: „Ali, za sada nema znakova da bi ruska strana prihvatila kompromisno rešenje”, istakao je šef BND-a.

Ova nemačka tajna služba ističe da Putin u februaru nije pokrenuo rat samo protiv Ukrajine, nego da je „objavio rat” i zapadnim demokratijama. „Rat koji je pokrenut 24. februara je objava rata celom demokratskom zapadnom svetu, a ne samo borba za osvajanje ukrajinske teritorije”, rekao je Kal.

On smatra da bi rat, zbog činjenice da obe strane rešenje traže na bojištu, mogao potrajati tokom cele sledeće godine. Bruno Kal je ukazao na to da za BND napad na Ukrajinu nije predstavljao iznenađenje i procenio da će Putin nastaviti da upotrebljava silu kako bi ostvario političke ciljeve.

„Kao i u Čečeniji, Gruziji, Siriji, Krimu i Donbasu, Putin i u Ukrajini pokušava silom da ostvari svoje političke ciljeve”, istakao je Kal kritikujući nemačke političare što godinama ignorišu upozorenja BND-a o namerama ruske spoljne politike.

Čelnik BND-a Kal pozvao je na oprez i kada se posluje s Pekingom, koji ima cilj da bude globalni tehnološki lider do 2049: „Verujem da je velika promena u svesti već nastupila, ali naravno da postoji mnogo poverenja i naivnosti u naučnoj oblasti, što nije dobro”.

Šefovi nemačkih obaveštajnih službi upozorili su da bi Kina mogla da iskoristi ulaganja u ključne infrastrukturne projekte kao polugu za ostvarivanje političkih ciljeva. Ova opomena obaveštajaca dolazi usred političke debate u Berlinu o tome da li treba dozvoliti kineskom brodarskom gigantu „Kosko” da investira u luku Hamburg.

Prema izvorima iz vlade, Ministarstvo ekonomije, kojim upravljaju Zeleni, želi da stavi veto na ponudu kineske kompanije za kupovinu udela u jednom od tri terminala u najvažnijoj nemačkoj luci, dok su socijaldemokrate u kabinetu kancelara Šolca bliže odluci da prihvate ulaganje „Koska”.

Ovaj spor partnera u vladi odražava širu, žestoku debatu u Nemačkoj o tome kako smanjiti zavisnost od Kine, njenog najvećeg trgovinskog partnera, nakon što je ruska invazija na Ukrajinu istakla opasnosti oslanjanja na sve autoritarniju državu.

Kina je već pozvala Nemačku da ne politizuje ekonomske odnose ovih zemalja i da se ne bavi protekcionizmom „u ime nacionalne bezbednosti”.

Na parlamentarnom saslušanju koje se dotaklo niza bezbednosnih pitanja, šefovi nemačkih obaveštajnih agencija su rekli da ne mogu da daju javnu procenu ponude „Koska”, ali su generalno pozvali političare na oprez.

Bruno Kal je parlamentarcima rekao da veoma kritički gleda na mogućnost da se kineske firme uključe u nemačke infrastrukturne projekte, kao što je ponuda za udeo od 35 odsto vlasništva kontejnerskog terminala u hamburškoj luci. Šef BND-a kaže da Nemačka mora biti spremna na mogućnost da sve jača „autokratska Kina” može da koristi ova ulaganja kao ekonomske poluge za sprovođenje svojih političkih zamisli.