Kritična energetska situacija u Ukrajini

Oružane snage Ruske Federacije nastavile su napade na ukrajinske energetske infrastrukturne objekte i juče, kad su u Kijevu pogođene termoelektrana i trafostanica. Delovi glavnog grada suočeni su s nedostatkom struje, vode i grejanja. Gradonačelnik ukrajinske prestonice Vitalij Kličko pozvao je Kijevljane da štede vodu i struju i da ne uključuju električne aparate poput klima-uređaja, samovara i mikrotalasnih rerni. Ruski napadi u ponedeljak su bili još razorniji i masovniji i u ukrajinskim medijima su upoređeni s onima od 10. oktobra. Posle novih udara na infrastrukturne energetske objekte oko Kijeva, znatno se smanjuje mogućnost snabdevanja strujom industrijskih i vojnih kompleksa u Ukrajini.

Iz predsedničkog kabineta juče je javljeno da Ukrajinci treba da se pripreme za isključenja struje, vode i daljinskog grejanja i da je situacija teška u celoj zemlji, jer jedan region zavisi od drugoga. Volodimir Zelenski je juče objavio da je u ruskim udarima od prošlog ponedeljka do juče uništeno oko 30 odsto ukrajinskih elektrana i da su napadi izazvali prekid snabdevanja električnom energijom u mnogim delovima države. Posle jučerašnjih napada Zelenski je optužio Rusiju za ubijanje civila i teror nad njima. Žitomir je posle napada takođe ostao bez struje i vode, a s dve serije raketnih napada gađana je industrijska oblast u Harkovu. Ruske snage su potvrdile ofanzivne operacije na Kupjanskom pravcu, u oblasti Harkova, udare na energetske sisteme i vojne komande, uključujući skladišta sa stranim oružjem. Prema navodima portparola Igora Konašenkova osujećen je pokušaj ukrajinskog proboja na pravcu Nikolajev – Krivi Rog.

Iako se sukobi na frontu nastavljaju, između Ukrajine i Rusije se ipak odvijaju pregovori na tehničkom nivou, čija je posledica još jedna razmena zarobljenika obavljena u ponedeljak. U jednoj od najvećih razmena ratnih zarobljenika do sada, u kojoj je razmenjeno 218 zarobljenika, u Ukrajinu je vraćeno 108 žena. Šef kabineta ukrajinskog predsednika Andrij Jermak objavio je da je 37 žena zarobljeno nakon što su ruske snage zauzele čeličanu „Azovstalj”, a da je među preostalima bilo 12 žena civila. Zelenski je potom zahvalio vojnicima i pozvao trupe da uzimaju što više zarobljenika jer će to olakšati oslobađanje ukrajinskih vojnika koje drži Rusija.

Što se tiče ruske strane, prema navodima lidera Donjecke oblasti Denisa Pušilina, razmena je obavljena po formuli 110 za 110. Konačan broj razmenjenih se ne podudara, jer je Pušilin naveo da je za vraćanje ukrajinskih žena-boraca oslobođeno 80 „civilnih mornara” i 30 boraca Donjecke i Luganske regije. Rojters je preneo podatke general-potpukovnika Sergeja Najeva iz Vrhovne komande oružanih snaga Ukrajina, da se u njihovim redovima nalazi oko 40.000 žena, a da se više od 5.000 njih bori na prvim linijama fonta. Dodao je da vojska ima 8.000 žena oficira i da žene služe kao snajperisti, kao i da komanduju artiljerijom, dronovima i motorizovanim jedinicama.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov, odgovarajući na pitanje da li se ruski „nuklearni kišobran” prostire i na nove teritorije Rusije, juče je rekao da su novi regioni Rusije njen sastavni deo i da je njihova bezbednost osigurana na isti način kao i u ostatku zemlje. U toku su procedure za njihovo uvođenje u ekonomski, pravni i bezbednosni sistem, a od juče su, prema rečima Pušilina, svi granični prelazi prema „bivšoj” granici s Ruskom Federacijom otvoreni i na njima se ne obavlja granična kontrola.

Pošto su napadi na energetske objekte izvedeni i dronovima za koje se tvrdi da su iranski, došlo je do novog zaoštravanja između SAD i Irana. Ukrajinski izvori tvrde da je samo u ponedeljak izvedeno oko 50 raketnih udara (39 avijacijskih i devet krstarećim projektilima) i oko 30 dronovima „šahid”. Povodom navoda SAD da će nastaviti da uvode nove sankcije protiv rusko-iranske trgovine oružjem, jer poseduju „sveobuhvatne dokaze” o ruskoj upotrebi iranskih dronova u ratu u Ukrajini, Peskov je rekao da Rusija koristi dronove domaće proizvodnje i da bi pitanje o kupovini iranskih dronova trebalo uputiti Ministarstvu odbrane. Ukrajina je zahtevala od Teherana da odmah obustavi isporuku oružja Rusiji, a Ministarstvo spoljnih poslova je navelo da bi u suprotnom Teheran mogao da snosi „najtežu” odgovornost za „ruske zločine protiv Ukrajine”, uključujući i međunarodne tužbe.