Očekuje se rast površina pod pšenicom

Jesenja setva u Srbiji kasni zbog odlaganja radova usled kišnog vremena i vlažne zemlje i očekuje se da će u Vojvodini biti završena oko 5. novembra, a u centralnoj Srbiji tek krajem sledećeg meseca. Naredne dve nedelje, naglašavaju stručnjaci, biće ključne za ratare i ne očekuju se veći problemi iako je optimalni rok za setvu 25. oktobar.

– Ozbiljnije se sa radovima krenulo tek 10. oktobra. Delom zbok kiše, ali se kasnilo i zbog kukuruza koji proizvođači nisu na vreme skinuli sa njiva. Mnogi su odlučili da ga ostave da se prirodno osuši, jer je cena sušenja enormno otišla nagore zbog visoke cene gasa – izjavio je za „Politiku” Zdravko Šajatović, direktor udruženja „Žitounija”.

Prve procene su bile da će ove godine u Srbiji pod žitom biti zasejano isto kao i 2021. oko 630.000 hektara. Međutim, informacije sa terena pokazuju da će ukupne površine biti verovatno i veće jer je prihod od pšenice najsigurniji, bez obzira na vremenske uslove i oscilacije na berzama. Prema objašnjenju stručnjaka, mada je i ove godine ukupan prinos bio manji, pšenica je ipak izbegla najveće udare suše, a trenutna cena na tržištu je i dalje dobra. Ona se takođe i lakše čuva u skladištima.

Podsetimo, Agrarna komora Srbije nedavno je objavila da će ovogodišnja jesenja setva svakako biti skuplja nego prethodna – koštaće 140.750 dinara, po hektaru, uz uračunatu cenu zakupa od 500 evra po hektaru, odnosno 61.360 dinara.

Šajatović je rekao da kod proizvođača postoji psihološki uticaj da ove godine seju više pšenice. Kukuruz i soja su izuzetno slabo rodili zbog suše. Zbog visokih troškova repromaterijala i izostanka adekvatnih mera agrarne politike neki proizvođači se sada okreću proširenju proizvodnje.

– Kod pšenice su troškovi znatno manji nego kod kukuruza i soje. Njihova procena je da je rizik za ostvarivanje solidnog prinosa manji kod pšenice nego kod drugih kultura. To bi moglo ratare da opredeli da ove jeseni poseju više pšenice i ječma, nego na proleće kukuruza i soje – naveo je naš sagovornik.

Upitan da li bi to na kraju moglo da utiče i na pad cena, odgovorio je da je nezahvalno o tome pričati ali da trenutne okolnosti ukazuju da bi cena mogla da ostane stabilna ili čak da ide na gore. Na manji svetski promet utiče recesija, a na povećanje cena inflacija i problemi sa crnomorskim regionom. Spekuliše se, naglasio je naš sagovornik, da Rusi neće produžiti istanbulski sporazum o izvozu (koji ističe 22. oktobra) što bi dovelo do manje ponude i rasta cena. Relativno je i manja proizvodnja pšenice bila u Francuskoj, koja je značajan izvoznik, a poplave su i u Australiji pa su očekivanja da će i odatle biti manje žita.

– Ima mnogo elemenata i za i protiv, krajnje je nezahvalno prognozirati jer se situacija menja iz meseca u mesec – kazao je Žarko Šajatović.

Trenutna cena pšenice je 39,5 dinara, bez PDV-a, a kod boljeg kvaliteta kuci plaćaju dva dinara više ali takvog žita je manje na tržištu.