Mesić tumači prošlost

Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 14. avgusta – Gostujući juče posle podne u emisiji Hrvatskog radija „S predsednikom na kavi”, predsednik RH Stjepan Mesić je govorio o više aktuelnih pitanja iz domaće i međunarodne politike i potvrdio da ne namerava da se povuče iz politike kada mu istekne drugi mandat na funkciji predsednika države, na koju se više ne može kandidovati. Zanimljivo je da današnji hrvatski mediji iz tog razgovora nijednom rečju ne spominju njegov komentar nedavnih „iskrica” između Beograda i Zagreba u vezi sa izvinjenjem za ono što je tokom proteklog rata učinjeno Srbima u Hrvatskoj, a koji je bio sasvim jasna podrška hrvatskoj tužbi protiv Srbije za navodni genocid počinjen u proteklom ratu na tlu RH.

Napomenuvši da „tu treba stvari postaviti na svoje mesto”, Mesić je s tim u vezi rekao: „Miloševićeva Srbija je preuzela Jugoslovensku armiju, jer je JA tražila sponzora, a Miloševićeva Srbija je bila taj sponzor koji će omogućiti tom inertnom i skupom organizmu koji se zove Jugoslovenska armija daljnji opstanak. Miloševiću je JA trebala da bi proširio granice Srbije, i oni nisu tajili taj plan, plan stvaranja etnički čiste i velike Srbije. To je, na kraju, potvrdio u svojoj knjizi i Veljko Kadijević, to je potvrdio i Bora Jović.

Dakle, tu nema nikakve tajne: plan Miloševićeve Srbije bio je stvaranje velike Srbije na etnički čistom prostoru. To je ratna opcija koja je bila sasvim jasna, da treba očistiti teritoriju, dakle genocid je bio u tom ratnom planu, ratni plan je bio genocidan plan. A isto se to na kraju dogodilo i kad su čistili Kosovo. Trebalo ga je očistiti od albanskog stanovništva da bi se napravio prostor za etnički čistu i veliku Srbiju.”

Rekavši da Tadiću i ostalima na vlasti u Srbiji „priznaje da su evropski orijentisani, ali istorijski moramo imati čiste pozicije”, Mesić ih je ovako precizirao:

„Dakle, na jednoj strani imali smo rat koji je poveo Milošević, rat kojim je prevario Srbe jer im je rekao da će svi živeti na jednoj teritoriji, rat koji je varao svet da se Milošević bori za Jugoslaviju, jer je svet bio sentimentalan prema Jugoslaviji zbog njene pozitivne uloge u Pokretu nesvrstanih i za vreme sukoba Istoka i Zapada. Treba reći početne pozicije: Milošević je uzročnik rata, on je sproveo svoj ratni plan, on je kriv za desetine i desetine hiljada ubijenih. Rat se završio, a granice se nisu pomerile! Znači, na jednoj strani imamo organizovan genocid, rat za granice velike Srbije, a na drugoj strani imamo hrvatski odbrambeni rat, rat koji nam je bio nametnut, koji mi zovemo domovinski rat – i u njemu je bilo zločina. Ali zločin nije bio deo našeg plana, naš plan je bio da odbranimo svoju zemlju, odbranimo svoju teritoriju... Ali bilo je i onih koji su individualno ili grupno učinili zločine, mi njima sudimo i one koji su optuženi pred haškim sudom mi izručujemo. Dakle, mi smo svoj deo posla obavili.”

U haškom tužilaštvu, podsetimo, ipak ne misle tako, pa su hrvatski generali optuženi i da su sprovodili deo plana hrvatskog državnog vrha da „Srbi jednostavno nestanu” – kako je nameravano etničko čišćenje plastično objasnio Tuđman na sastanku na kojem je davao upute za predstojeću „Oluju”.