Suđenje Perišiću značajno i za Srbiju

Suđenje generalu Momčilu Perišiću, nekadašnjem načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije, koje pred Haškim tribunalom treba da počne 1. oktobra, najobimniji je slučaj od kada je u Hagu okončan proces protiv Slobodana Miloševića, a prema rečima Perišićevog advokata Novaka Lukića i najznačajniji za državu Srbiju.

Presuda Perišiću kojom bi bio proglašen krivim, po tačkama po kojima ga tereti optužnica, mogla bi, naime, da predstavlja osnovu po kojoj bi Sarajevo moglo da traži i reviziju procesa pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, pred kojim je Bosna i Hercegovina tužila Srbiju za genocid. Sud u ovom slučaju inače nije dao za pravo tužiocu, odnosno Bosni i Hercegovini, mada je rečeno da Srbija nije pokušala da spreči genocid.

Lukić, međutim, dodaje da procesom protiv Perišića pokušava na individualnom nivou da se dokaže da je Beograd imao neku vrstu autoriteta nad Vojskom Republike Srpske.

Optužnica Perišića po ličnoj i komandnoj odgovornosti tereti za granatiranje Zagreba, opsadu i granatiranje Sarajeva, kao i za zločin u Srebrenici. Perišić je optužen da je pomagao ili podržavao planiranje i izvršenje dela ili je znao za pripremu zločina, a nije ih sprečio, niti kaznio počinioce, pripadnike i komandni kadar Vojske Republike Srpske, odnosno Srpske vojske krajine.

Sva dešavanja navedena u optužnici dogodila su se od avgusta 1993. do novembra 1995. godine, u doba dok je Perišić bio načelnik GŠ VJ, a na toj poziciji ostao je do novembra 1998. godine.

Lukić navodi da, iako Perišić nije optužen za genocid, niti se njegovo ime uopšte pominje u bilo kom slučaju suđenja za ovo krivično delo, osuđujuća presuda nekadašnjem prvom čoveku VJ mogla bi da posluži kao osnova za traženje revizije procesa koji je BiH pred Međunarodnim sudom pravde izgubila od Srbije, ali bi istovremeno mogla da utiče na proces koji pred istim sudom protiv Srbije vodi i Hrvatska.

Tužilaštvo će pokušati da dokaže da je postojala komandna odgovornost Perišića, odnosno da je, kao formalno nadređeni oficirima VRS, koji su se vodili u evidenciji 30. i 40. kadrovskog centra GŠ VJ, bio odgovoran da spreči zločine koji su počinjeni, odnosno da sprovede istragu o njima i kazni počinioce. Tužilaštvo ga, takođe, tereti da je pomagao i podržavao zločine tako što je znao da će pomoć koja je iz Srbije slata VRS biti korišćena u činjenju zločina, kao i da je količina te pomoći bila dovoljna da se tako nešto uradi.

– Tužilaštvo će to veoma teško da dokaže – uveren je Lukić navodeći da ne može biti reči ni o Perišićevoj komandnoj odgovornosti. On dodaje da će odbrana da dokazuje da nije postojala nikakva veza između ljudi koji su činili zločine i naše države, onoliko koliko treba da postoji u krivičnopravnom smislu da bi Perišić bio proglašen krivim.

O tome koliko je proces protiv Perišića obiman, govori i podatak da je tužilaštvo inicijalno predložilo 9.000 dokumenata i oko 250 svedoka, ali je na insistiranje Sudskog veća taj broj umanjen.

Odbrana očekuje da će jedan od troje sudija u Sudskom veću u procesu protiv Perišića biti Južnoafrikanac Bakone Džastis Moloto, dok će tužilaštvo da zastupa Mark Harmon, jedan od doajena tužilaštva koji je u tribunalu od njegovog prvog dana. Harmon stavove Tužilaštva zastupa i u procesima protiv Biljane Plavšić, Momčila Krajišnika i Tihomira Blaškića.

Momčilo Perišić predao se tribunalu 7. marta 2005. godine, istog dana kada je i obelodanjena optužnica protiv njega. Optužen je za zločine protiv čovečnosti (ubistvo, nehumana dela, progoni na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi, istrebljenje) i za kršenje zakona i običaja ratovanja (ubistvo i napadi na civile). Po svim tačkama izjasnio se da nije kriv, a na privremenoj slobodi, na koju je pušten do početka suđenja, nalazi se od juna 2005. godine. Protiv Perišića je u našoj zemlji septembra 2002. godine podignuta optužnica za špijunažu, ali je proces prekinut kada se predao tribunalu.