Hoće li pobeda republikanaca doneti preokret američke politike prema Srbiji

Očekivana pobeda republikanaca na novembarskim izborima za predstavnički dom Kongresa i trećinu Senata u SAD mogla bi da donese predah Beogradu od kontinuiranih pritisaka. Do ozbiljne promene spoljne politike Amerike u ovom delu Evrope po pitanju nezavisnosti Kosova i Metohije i sankcija Rusiji neće doći, ali bi konzervativci mogli da imaju više sluha za srpske nacionalne interese. To znači da bi se, po uzoru na Trampovu administraciju, mogli uvažiti i neki naši stavovi. Ipak, u naredne dve godine, do novih američkih izbora, teško je očekivati da će doći do značajnih promena koje bi išle Srbiji u korist.

Ambasador Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama Marko Đurić kaže da veruje da će novembarski kongresni izbori za predstavnički dom i Senat SAD igrati značajnu ulogu u postavljanju okvira za delovanje američke administracije u naredne dve godine. Za „Politiku” kaže da sve što se dešava u unutrašnjoj politici SAD, zbog unutrašnje i prema spolja projektovane snage i značaja uloge koju ova zemlja igra na međunarodnoj sceni, ima istinski globalne implikacije.

„Srbija aktivno radi sa sadašnjim, ali i budućim kongresmenima iz obe političke stranke. Nakon što se novembarski izbori završe, organizovaćemo posetu kongresmena članova srpskog kokusa Srbiji, upoznati nove donosioce odluka sa srpskim gostoljubljem, karakterom i vrednostima. Aktivno radimo i sa članovima srpske zajednice u SAD koji u ovom segmentu u budućnosti treba da igraju još značajniju ulogu. S naše strane u narednom periodu uslediće još koraka na koordinaciji i ustrojavanju delovanja naših iseljenika. Imamo podršku predsednika Vučića za jačanje srpske pozicije u SAD i novu fazu jačanja srpske političke infrastrukture u najmoćnijoj zemlji Zapada. Nova zgrada ambasade je u tom smislu samo vrh ledenog brega naših napora”, ističe Marko Đurić.

Obrad Kesić, politički analitičar i dobar poznavalac američkih političkih prilika, kaže da ne očekuje da će se bilo šta konkretno dogoditi kada je Srbija u pitanju ukoliko za manje od mesec dana na izborima većinu osvoje republikanci. Za „Politiku” kaže da ne treba očekivati bilo kakve spektakularne promene i da, što se zapadnog Balkana tiče, ostaju isti prioriteti – unapređenje razgovora Beograda i Prištine i uvođenje sankcija Rusiji.

„Pritisci će sigurno biti pojačani zbog odnosa Beograda prema Moskvi, ali ni kada je reč o KiM neće biti ništa lakše. U prvoj fazi pregovarači su se koncentrisali na praktična pitanja, kao što su registarske tablice, energetika i trgovina. U drugoj fazi bi se otvorila mnogo teža pitanja, kao što je statusno pitanje KiM i uzajamno priznanje. To je njihov prioritet u spoljnoj politici, nevezano za to ko će pobediti”, kaže Kesić.

Predsednik Društva lobista Srbije Nenad Vuković očekuje da će veći uticaj republikanaca dati Srbiji malo veći manevarski prostor, bez obzira na to da li će dobiti većinu u Kongresu ili će to doći posle predsedničkih izbora, za dve godine. „Politika se formira na nekoliko adresa, Bela kuća, Stejt department, CIA, i promene u jednoj od ovih adresa je nešto što nikako ne bi trebalo da potcenimo. Svakako, ako pametno odigramo, političke promene će nam ići u prilog. Sve će ipak zavisiti od nas kako ćemo to iskoristiti”, kaže za naš list Vuković.

Američki izbori za dva predstavnička doma su na neki način referendum o načinu rada Bajdenove administracije. Unutaramerički sukob o načinu razvoja SAD sigurno će imati konsekvence i za ovaj deo Evrope. U samoj administraciji će doći do pregrupisavanja kada je reč o spoljnoj politici, i to će nam sigurno otvoriti prostor za uticaj preko lobističkih kompanija što bismo morali da iskoristimo. Ukoliko se i sada bude smatralo da je za Srbiju dovoljno što će konzervativci pobediti na izborima, onda će se ponovo napraviti slična greška kao devedesetih godina.

Obrad Kesić upravo zbog toga navodi da Srbija treba da traži šansu upravo u novembarskim izborima i najavljuje prljavu unutarpartijsku borbu u SAD. Kaže da ako gledamo šire, onda je gotovo izvesna situacija da će u slučaju pobede republikanaca Bajdenova administracija imati dosta problema i da će voditi tešku političku borbu. Najžešće su pristalice Trampa, koje će odmah da postave pitanje Bajdenovog opoziva, i to već najavljuju, i da će im prvi korak biti istraga preko komiteta koja bi se vodila protiv njegovog sina u vezi s korupcijom.

„Republikanci pripremaju teren za predsedničke izbore za dve godine. Kada se pokrene priča o Bajdenovom opozivu, može se očekivati da će onda SAD morati da se bave sobom i onda će se američko liderstvo u spoljnoj politici umanjiti i to će uticati ne samo na globalne teme, kao što su Ukrajina i Kina, već i na događaje na periferiji. To će otvoriti prostor za Srbiju i Republiku Srpsku i onda će pritisak iz Vašingtona biti manji nego što je bio dosad. Istovremeno će i EU gubiti autoritet koji ima sada, jer neće biti tog jedinstva”, navodi Kesić.

Nenad Vuković navodi da se može očekivati da se republikanci vrate na vlast, što za Srbiju zbog drugačijeg pristupa i zbog dobrih odnosa s Trampovom administracijom može da predstavlja određeni pomak nabolje da se izbori određena bolja pozicija kada je reč o rešavanju vitalnih srpskih interesa. „U tom smislu je i razumljiva nervoza Albina Kurtija i njegovih nalogodavaca i zato licitiraju do kada bi, kako oni smatraju, trebalo da se reši kosovski problem. Upravo zbog toga su Albanci krenuli u lobističku ofanzivu i čak u prvi plan stavljaju Preševo, Bujanovac i Medveđu pa su angažovali najjače lobističke igrače kao što je Roj Bejli. On ima značajan uticaj u Trampovoj administraciji, mislim da je značajna politička činjenica da se klatno moći u SAD pomera u korist republikanaca”, kaže Vuković.

Upozorava da se Albanci prestrojavaju i ponovo žele da budu na strani pobednika. Kaže da to nama treba da bude signal da i mi to ispratimo i da u odnosu na ranije periode dočekujemo mnogo spremniji, jer je Ričard Grenel nedavno boravio u Beogradu i držao predavanje na FPN-u. „Lobiranje je jedan alat čiji značaj nismo na vreme prepoznali, ali se to u mnogo čemu promenilo. Vašington je najveće svetsko lobističko čvorište i, recimo, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je angažovao čak 14 različitih lobističkih kompanija za najrazličitije aspekte, od ratne industrije do onih zaduženih za informativne tehnologije”, navodi Nenad Vuković.

Kada se pogledaju SAD i Nemačka, može se zaključiti da oni od 2000. godine nisu gotovo ni za pedalj promenili svoju politiku po pitanju statusa KiM. U nastupu njihovih diplomata može se videti da su promenili taktiku, ali da je cilj ostao isti – nezavisno Kosovo. Tako je nedavno bivši specijalni izaslanik SAD Frenk Vizner naglasio da SAD, Velika Britanija i Nemačka nisu promenili taktiku, ali jesu strategiju i od nas se samo traži da ispunimo ono što je predviđeno još pre skoro četvrt veka. Vrlo često predstavnici ovih država nastupaju bahato kao kolonijalni upravnici u Srbiji bacajući pod noge srpske nacionalne interese. Na konstataciju da je Gabrijel Eskobar u Prištini potvrdio da je pitanje konačnog sporazuma Beograda i Prištine pitanje nedelja, a ne godina, predsednik Aleksandar Vučić je rekao da je to čuo i u razgovoru sa Entonijem Blinkenom i u mnogo razgovora, ali da on lično ne misli da je to realno, jer je neophodno da se u potpunosti ispuni Briselski sporazum i formira Zajednica srpskih opština.

Tirana i Priština krenule u lobističku akciju

Da je situacija ozbiljna svedoči i što su Albanci krenuli u ozbiljnu lobističku akciju i da su tim povodom angažovali poznatog lobistu Roja Bejlija, koji je uticajan među republikancima, pre svega u Teksasu. Za dolarsku svotu koja ima šest cifara od Bejlija se traži da omogući kontakt političkih predstavnika Prištine u vrhu američke politike. Jedna od ugovornih strana je i premijer privremenih prištinskih institucija Albin Kurti, koji je proteklih godinu dana bezuspešno pokušao da dođe do ozbiljnijeg sagovornika u američkom establišmentu. Taj ugovor ističe 31. jula sledeće godine s mogućnošću da bude produžen.

Cilj Prištine je da poboljša ugled Kurtija i da mu se omogući da na terenu sprovodi svoju ekstremnu politiku. To znači da Albanci šire svoj uticaj, i traže politički uticaj u krugovima koji im baš nisu naklonjeni, posebno ekstremnom Kurtiju. Oni ne žale novac, i spremni su da angažuju ljude koji će produbiti njihov uticaj i tamo gde ga nemaju, što za nas može biti i negativan faktor u krugovima koji su nam naklonjeni. Kako nezvanično saznajemo, Panamerički albanski nacionalni kongres je izdvojio nešto više od 100.000 dolara za kampanju pojedinih republikanca, a veza Albanaca preko Bejlija su republikanski senatori Ted Kruz i Marko Rubio, koji su se više puta sastali s predstavnicima Albanaca.Antrfile

Potrebna je koordinacija Srbije i Republike Srpske

Obrad Kesić pak navodi da su veoma bitne lobističke grupe i da je veoma važno da odgovorimo na inicijativu koju su pokrenuli Tirana i Priština, koji su angažovali iskusne lobiste s ciljem da bi se približili republikancima. „Treba koristiti svaku šansu da predstavimo srpske nacionalne interese. Zbog toga moramo da imamo jasnu i doslednu politiku. Nikako ne smemo pokleknuti i uvesti sankcije Rusiji. Moramo da se držimo politike neutralnosti imajući u vidu da se neke stvari mogu promeniti, i to relativno brzo. Paralelno s tim treba raditi na još nekoliko frontova, jer sada imamo odličnu saradnju sa srpskom zajednicom koja je sada mnogo aktivnija nego što je bila pre osam godina, i to se povezuje s podrškom koju su dali predsedniku Trampu. Oni i danas tesno sarađuju s republikancima. Imamo vrlo vredne lokalne zajednice u Nevadi, Arizoni i Viskonsinu. Uz to, primetan je rad ozbiljnih lobističkih grupa za Srbiju. Potrebno je održati dobru koordinaciju između onoga šta radi Srbija i šta radi Republika Srpska”, ističe Obrad Kesić.