BIA koristi i dronove za praćenje špijuna i klanova

Bezbednosno-informativna agencija (BIA) prošlog ponedeljka obeležila je svoj dan – 17. oktobar, a ove godine ujedno i dve decenije rada pod ovim nazivom. Njeni koreni, naravno, sežu mnogo dalje u prošlost, pomenuti datum obeležava se u znak sećanja na 1899. godinu, kada je osnovano Odeljenje za poverljive policijske poslove pri tadašnjem Ministarstvu unutrašnjih dela. Tokom različitih epoha menjao se naziv tajne službe, ali ne i njeni osnovni zadaci – pre svega oni na otkrivanju špijunaže. U velikoj reformi 2002. godine BIA je nastala iz tadašnjeg Resora državne bezbednosti i izdvojena je iz MUP-a, u skladu sa savremenim rešenjima u svetu.

Dan agencije, prigodno, obeležava se i polaganjem venca na memorijalni zid koji se nalazi u holu jedne od zgrada BIA u sedištu ove tajne službe na beogradskoj Banjici, a koje se sticajem okolnosti nalazi na za tajnu službu adekvatnoj adresi – bez broja – Ulica kraljice Ane b. b. Na zidu se nalaze imena više od stotinu bezbednjaka koji su poginuli braneći Jugoslaviju i Srbiju u periodu od kraja Drugog svetskog rata pa do početka ovog veka. Na zidu je i tridesetak imena stradalih tokom devedesetih godina prošlog veka, najviše 1998. i 1999., a na osnovu srpskih i albanskih imena može se zaključiti da je reč o tragičnim događajima u vezi sa Kosovom i Metohijom. Neki od njih su navedeni samo pseudonimom, sa godinom rođenja i smrti.

Na obodima velikog hola nalaze se vitrine sa istorijskim eksponatima. Najviše je izloženo oružja iz perioda ratova na prostorima bivše Jugoslavije. Posebno je zanimljiva postavka posvećena Dušku Popovu (1912–1981), legendarnom obaveštajcu srpskog porekla. Tokom Drugog svetskog rata radio je za savezničku britansku tajnu službu MI-6 i po mnogima lik Džemsa Bonda je stvoren prema njemu. BIA čuva njegove lične stvari – pištolj, dokumenta, fotoaparate i frak.

U ovoj agenciji neguju prošlost službe, pa su ovog puta predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću uručili poklon u skladu sa tim – plaketu sa imenima svih rukovodilaca od 1899. godine do danas. Izveden je prigodan program, a prisutnima, bili su to državni funkcioneri, novinari i zaposleni u agenciji, prikazan je film o radu BIA danas.

Naglašen je značaj rada operativaca i drugih na kontraobaveštajnoj zaštiti Srbije u vreme burnih zbivanja u svetu koja će, kako je navedeno, oblikovati vek u kojem živimo. Ovi poslovi se, kako je u filmu rečeno, obavljaju suptilno a često se ide na zavaravanje suprotne strane. Kako i druge takve tajne službe, i BIA se u saradnji sa policijom bavi suzbijanjem organizovanog kriminala pri čemu je precizirano da je reč o klanovima Belivuk–Miljković i Šarić. Prikazan je i kratak kadar stavljanja lisica na ruke Darku Šariću, osumnjičenom za najteža krivična dela, očigledno prilikom nedavnog ponovnog hapšenja u Beogradu. Agencija takođe radi i na suzbijanju ilegalnih migracija preko teritorije naše zemlje.

Predstavljeni su i snimci za koje se može zaključiti da su nastali tokom operativnog rada. U kadru iz jednog ugostiteljskog objekta vidi se kako osumnjičeni gura neka dokumenta u akten-tašnu koja se nalazi na podu, uz njegovu stolicu. Drugi kadrovi, očigledno snimljeni iz drona, ilustruju zadatke praćenja osoba od interesa za agenciju.

Film se završava porukom: „Uvek i zauvek – tamo gde je Srbija, biće i njena služba.”