Šta znači evropski „Maršalov plan” za Ukrajinu

Evropa i Nemačka neće popustiti u pružanju pomoći Ukrajini, što se odnosi na političku, ekonomsku, humanitarnu i pomoć u oružju Ukrajini, poručio je danas nemački kancelar Olaf Šolc.

Šolc je ukrajinskom premijeru Denisu Šmihalu u Berlinu izrazio poštovanje i priznanje za hrabrost ukrajinskog naroda u odbrani protiv ruske agresije, preneo je portparol nemačke vlade Štefen Hebenštrajt.

Šmihal i Šolc razgovarali su o trenutnoj situaciji u Ukrajini, podršci nemačke vlade i inicijativama za obnovu Ukrajine.

Predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen i Olaf Šolc zalažu se za „Maršalov plan” za obnovu Ukrajine.

U zajedničkom autorskom tekstu u Frankfurter Algemajne Cajttungu, oni ističu da je reč o “zadatku za generacije, koji mora sada da počne”.

Dugoročno će biti važno da privatni ulagači i kompanije investiraju u obnovu Ukrajine, poručuju Von der Lajen i Šolc.

EU, prema njihovim rečima, u tome ima posebnu ulogu, jer je Ukrajina kandidat za pristupanje Uniji.

“Put obnove je zbog toga i put Ukrajine u EU”, naglasili su.

Istakli su da je podrška Ukrajini ne samo važna, već je i u interesu Evrope, jer se u Ukraini ne vode borbe samo za suverenitet te zemlje.

“Ukrajina brani i međunarodni poredak, osnove našeg mirnog suživota i blagostanje širom sveta”, napiali su.

Šolc je još u junu rekao je da će Evropska unija nastaviti da podržava Ukrajinu finansijskim i vojnim sredstvima. Obnova će zahtevati više od “Maršalovog plana” i koštaće milijarde, rekao je Šolc.

Najavio je tada da želi da razgovara o obrisima „Maršalovog plana za Ukrajinu“ sa liderima Grupe sedam zemalja na samitu u Nemačkoj.

„Baš kao što je Evropa razorena ratom dobila pomoć, Ukrajini je potreban Maršalov plan za rekonstrukciju“, rekao je Šolc poslanicima u Bundestagu, dodajući da će obnova Ukrajine biti „zadatak za generacije“.

Nemački kancelar najavio ga je na velikoj konferenciji za novinare da mir u Ukrajini treba da bude zaključen pod uslovima Kijeva. „Prisilni mir neće uspeti“, rekao je Šolc. On je naveo da će zemlje EU nastaviti da isporučuju oružje Ukrajini.

„U isto vreme, moramo da se pozabavimo pitanjem rekonstrukcije, infrastrukture, zgrada, institucija… Ovo je dramatično uništenje, koštaće milijarde“, kazao je nemački kancelar. Prema njegovim rečima to je ogroman zadatak, koji se opisuje kao “Maršalov plan“.

Podsetimo, „Maršalov plan” je bio program za posleratnu rekonstrukciju evropske privrede, nazvan po američkom državnom sekretaru Džordžu Maršalu. Plan je trajao od 4. aprila 1948. do decembra 1951. godine sa ukupnim ulaganjem od oko 13 milijardi dolara (ekvivalent današnjih 150 milijardi dolara).

Plan obnove je napravljen na sastanku između država učesnica plana u julu 1947. Maršalov plan nudio je takvu vrstu pomoći i Sovjetskom Savezu i njegovim saveznicima, ali samo ako bi oni napravili političke reforme i prihvatili neki oblik spoljašnje kontrole. Plan je sprovođen četiri godine.

Do perioda kada je plan došao do tačke svog kompletiranja, privreda svake države učesnice, osim Nemačke, porasla je u odnosu na predratnu. Tokom sledeće dve decenije, skoro sve države zapadne Evrope doživele su ekonomski rast i poboljšanje životnog standarda. Maršalov plan se dugo smatrao jednim od prvih procesa evropskih integracija. Jedna od njegovih posledica je znatna “amerikanizacija privrede i tehnike” u Evropi i načina upravljanja privredom.

Po tom modelu, sprema se plan za obnovu Ukrajine, ali umesto “amerikanizacije”, sledi joj “evropeizacija”, komentarišu stručnjaci ovu ideju Šolca koja ima sve više pristalica. Da li će po izdvojenim sredstvima premašiti 150 milijardi dolara, zavisiće od mnogo faktora.