Džez kuca u našim srcima

Beogradski džez festival, naša najstarija džez manifestacija, kao i najcenjenija u međunarodnim okvirima, održava se 38. put, od sutra do 30. oktobra u Domu omladine Beograda i MTS dvorani. Na programu je 16 koncerata sa više od stotinu učesnika iz 15 zemalja, među kojima i nekoliko vodećih ličnosti današnjeg džeza, sa naglaskom na mlađe umetnike, što je poslednjih godina važno obeležje beogradske manifestacije. O programu, aktuelnom sloganu „Jazzbeats” i organizaciji i govore Vojislav Pantić, Milica Ševarlić, Dragan Ambrozić.

Vojislav Pantić, umetnički direktor 38. Beogradskog džez festivala:

Na 38. izdanju preovlađuju muzičari mlađe generacije, a među njima dvadesetpetogodišnji Imanuel Vilkins, već ekskluzivac slavne kuće „Blue Note” i vodeći alt saksofonista na svetu u ovogodišnjem izboru Jazz Journalists Association, te Nubaja Garsija, heroina nove londonske scene i najtalentovanija tenor saksofonistkinja 2021, po kritičarima magazina „DownBeat”.

U fokusu je orkestarski džez. Omar Sosa me je sa programom „Es:sensual” opčinio pre tri godine u Ištadu, a naši momci su baš njega poželeli: energični i koloritni aranžmani Žaka Morelenbauma biće najveći izazov za Big bend RTS u poslednjih deset godina. Kamerni orkestar „Muzikon” vodi pak mlade heroje kvarteta „Schime” u vode treće struje, dok Orchestre National de Jazz predstavlja eklektični program „Rituel”, oličavajući najbolje u savremenim tokovima komponovanja za velike ansamble.

Evropski senzibilitet donose najuzbudljiviji novi projekti vodećih izdavača. Poetske maštarije trubača Avišaja Koena i džeretovska sloboda pijaniste Dominika Vanje daju najbolji uvid u magiju produkcije ECM. Kuću ACT predstavlja njihov najvredniji ekskluzivac Lars Danijelson sa novim, osećajnim Liberetto programom. Žestoke tonove lisabonske produkcije Clean Feed donosi trubač Luiš Visente, a mlade italijanske lavove porodice Auand predstavlja bubnjar Enriko Morelo.

Velika sala DOB nije bila poprište takvog avangardnog susreta na vrhu kakav je susret Pola Litona, Kena Vandermarka i Nejta Vulija, obuhvatajući tri generacije slobodnih mislilaca džeza. I sasvim lično za kraj. Od 2005. najveća mi je želja bila da ugostimo kvartet „Sexmob”, u čijoj se eklektičnoj, strasnoj i duhovitoj predstavi spajaju najveće vrednosti džez žanra. Njihov konačni dolazak u Beograd ima isti značaj koji su u neko drugo vreme imali „The Giants of Jazz”, „Weather Report” i Modern „Jazz Quartet”.

Milica Ševarlić, član odbora 38. Beogradskog džez festivala i autorka slogana „Jazzbeats”:

Ovo vreme je iskočilo iz zgloba, pre više od 400 godina napisao je Vilijam Šekspir, a mi, po ko zna koji put, živimo u nekom novom iščašenju vremena, pokušavajući, poput kraljevića Hamleta da se nosimo „sa praćkama i strelama sudbine obesne”. No, kao što je jedan mudar čovek rekao, naša sudbina smo mi sami, te nam ostaje da učinimo sve što je u našoj moći da prebrodimo krize, probleme, život u često uzdrmanim vrednosnim sistemima, apatiju, nezadovoljstvo i druga opšta mesta, koja su postala deo naše svakodnevice. Mi smo sada i ovde, u datim okolnostima koje niko neće učiniti boljim od nas samih.

Ima li u večitoj borbi za suštinske vrednosti čovečanstva boljeg saveznika od muzike? Ima li snažnije senzacije, koja nas može dotaći, ohrabriti, utešiti, pokrenuti, razveseliti, ali i rastužiti, podsećajući nas tako da smo živi?

Kao otkucaji srca koje često ne primećujemo ali znamo da su tu i da bez njih nema života, i muzika je tu, sa nama i uz nas u svemu. Uz muziku se slavi rođenje i odlazi na poslednji ispraćaj. Bez nje život bi bio nezamisliv. Bilo da dolazi iz skupih zvučnih sistema ili iz starih tranzistora, sa mobilnih telefona ili gramofona; dok se vozimo autom ili avionom; bilo da je slušamo u koncertnim dvoranama ili samoposluzi; na gradskim trgovima ili u polumraku svoje sobe; bilo da je sviraju profesionalci ili hobisti, vrhunski umetnici ili početnici, uvek izvire iz srca i u njega se uliva, jer drugačije ne može. Kada bi muzika utihnula, veliko srce sveta prestalo bi da kuca.

Beat, kao otkucaj i osnovna jedinica vremena u muzici i životu; beat kao nadmašiti sebe samog i sopstvenu sudbinu. U džez je utkana vanvremenska nit dobrote čovečanstva, njegovog stremljenja ka slobodi, progresu i jednakosti... svega onoga što ne smemo zaboraviti dokle god u nama kuca srce.

Dragan Ambrozić, programski menadžer 38. Beogradskog džez festivala:

Uslovi za bilo kakvu vrstu umetničke delatnosti su iz godine u godinu sve teži, ne samo kod nas nego širom sveta. Posle dve godine pandemije, uplovili smo neosetno u ratnu godinu, sa najavom ekonomske i posebno energetske krize. Politički kontekst ne ide naruku onima koji vole muziku i samo žele da prisustvuju dobrim koncertima u svom gradu.

Beogradski džez festival je u inostranstvu najpoznatiji festival džez muzike iz Srbije, sa uspešnom linijom od preko tri stotine premijernih gostovanja savremenih svetskih džez umetnika od obnavljanja 2005 godine. Kao takav, učesnik je zbivanja u ovoj sferi umetničke muzike na visokom nivou, što govori dovoljno o doraslosti ove sredine da bude ravnopravna sa bilo kojim drugim evropskim centrom. Svih ovih godina ključ je bio u kontinuitetu rada i kvalitetnoj selekciji – publika nas je pratila, i to naročito mlada, koja je preko festivala otkrila ne samo šta je sve džez u 21. veku nego šta sve muzika može biti.

Ove godine smo radili sa manjim sredstvima nego inače, te bar jedno važno gostovanje koje smo planirali nismo mogli da realizujemo, jer je štednja bila neminovna. Ipak, potrudili smo se da sačuvamo okosnicu programa i da je učinimo što dostupnijom našoj publici i njenim finansijskim mogućnostima u ovom trenutku: verovatno nigde u svetu ne možete videti više kvalitetnog savremenog džeza za manje novca, nego ove godine na Beogradskom džez festivalu. Naša osnovna misija uvek je bila „umetnost za narod”, pa je to ove godine još očiglednije.