Џез куца у нашим срцима

Београдски џез фестивал, наша најстарија џез манифестација, као и најцењенија у међународним оквирима, одржава се 38. пут, од сутра до 30. октобра у Дому омладине Београда и МТС дворани. На програму је 16 концерата са више од стотину учесника из 15 земаља, међу којима и неколико водећих личности данашњег џеза, са нагласком на млађе уметнике, што је последњих година важно обележје београдске манифестације. О програму, актуелном слогану „Jazzbeats” и организацији и говоре Војислав Пантић, Милица Шеварлић, Драган Амброзић.

Војислав Пантић, уметнички директор 38. Београдског џез фестивала:

На 38. издању преовлађују музичари млађе генерације, а међу њима двадесетпетогодишњи Имануел Вилкинс, већ ексклузивац славне куће „Blue Note” и водећи алт саксофониста на свету у овогодишњем избору Jazz Journalists Association, те Нубаја Гарсија, хероина нове лондонске сцене и најталентованија тенор саксофонисткиња 2021, по критичарима магазина „DownBeat”.

У фокусу је оркестарски џез. Омар Соса ме је са програмом „Es:sensual” опчинио пре три године у Иштаду, а наши момци су баш њега пожелели: енергични и колоритни аранжмани Жака Мореленбаума биће највећи изазов за Биг бенд РТС у последњих десет година. Камерни оркестар „Музикон” води пак младе хероје квартета „Schime” у воде треће струје, док Orchestre National de Jazz представља еклектични програм „Rituel”, оличавајући најбоље у савременим токовима компоновања за велике ансамбле.

Европски сензибилитет доносе најузбудљивији нови пројекти водећих издавача. Поетске маштарије трубача Авишаја Коена и џеретовска слобода пијанисте Доминика Вање дају најбољи увид у магију продукције ECM. Кућу ACT представља њихов највреднији ексклузивац Ларс Данијелсон са новим, осећајним Liberetto програмом. Жестоке тонове лисабонске продукције Clean Feed доноси трубач Луиш Висенте, а младе италијанске лавове породице Auand представља бубњар Енрико Морело.

Велика сала ДОБ није била поприште таквог авангардног сусрета на врху какав је сусрет Пола Литона, Кена Вандермарка и Нејта Вулија, обухватајући три генерације слободних мислилаца џеза. И сасвим лично за крај. Од 2005. највећа ми је жеља била да угостимо квартет „Sexmob”, у чијој се еклектичној, страсној и духовитој представи спајају највеће вредности џез жанра. Њихов коначни долазак у Београд има исти значај који су у неко друго време имали „The Giants of Jazz”, „Weather Report” и Modern „Jazz Quartet”.

Милица Шеварлић, члан одбора 38. Београдског џез фестивала и ауторка слогана „Jazzbeats”:

Ово време је искочило из зглоба, пре више од 400 година написао је Вилијам Шекспир, а ми, по ко зна који пут, живимо у неком новом ишчашењу времена, покушавајући, попут краљевића Хамлета да се носимо „са праћкама и стрелама судбине обесне”. Но, као што је један мудар човек рекао, наша судбина смо ми сами, те нам остаје да учинимо све што је у нашој моћи да пребродимо кризе, проблеме, живот у често уздрманим вредносним системима, апатију, незадовољство и друга општа места, која су постала део наше свакодневице. Ми смо сада и овде, у датим околностима које нико неће учинити бољим од нас самих.

Има ли у вечитој борби за суштинске вредности човечанства бољег савезника од музике? Има ли снажније сензације, која нас може дотаћи, охрабрити, утешити, покренути, развеселити, али и растужити, подсећајући нас тако да смо живи?

Као откуцаји срца које често не примећујемо али знамо да су ту и да без њих нема живота, и музика је ту, са нама и уз нас у свему. Уз музику се слави рођење и одлази на последњи испраћај. Без ње живот би био незамислив. Било да долази из скупих звучних система или из старих транзистора, са мобилних телефона или грамофона; док се возимо аутом или авионом; било да је слушамо у концертним дворанама или самопослузи; на градским трговима или у полумраку своје собе; било да је свирају професионалци или хобисти, врхунски уметници или почетници, увек извире из срца и у њега се улива, јер другачије не може. Када би музика утихнула, велико срце света престало би да куца.

Beat, као откуцај и основна јединица времена у музици и животу; beat као надмашити себе самог и сопствену судбину. У џез је уткана ванвременска нит доброте човечанства, његовог стремљења ка слободи, прогресу и једнакости... свега онога што не смемо заборавити докле год у нама куца срце.

Драган Амброзић, програмски менаџер 38. Београдског џез фестивала:

Услови за било какву врсту уметничке делатности су из године у годину све тежи, не само код нас него широм света. После две године пандемије, упловили смо неосетно у ратну годину, са најавом економске и посебно енергетске кризе. Политички контекст не иде наруку онима који воле музику и само желе да присуствују добрим концертима у свом граду.

Београдски џез фестивал је у иностранству најпознатији фестивал џез музике из Србије, са успешном линијом од преко три стотине премијерних гостовања савремених светских џез уметника од обнављања 2005 године. Као такав, учесник је збивања у овој сфери уметничке музике на високом нивоу, што говори довољно о дораслости ове средине да буде равноправна са било којим другим европским центром. Свих ових година кључ је био у континуитету рада и квалитетној селекцији – публика нас је пратила, и то нарочито млада, која је преко фестивала открила не само шта је све џез у 21. веку него шта све музика може бити.

Ове године смо радили са мањим средствима него иначе, те бар једно важно гостовање које смо планирали нисмо могли да реализујемо, јер је штедња била неминовна. Ипак, потрудили смо се да сачувамо окосницу програма и да је учинимо што доступнијом нашој публици и њеним финансијским могућностима у овом тренутку: вероватно нигде у свету не можете видети више квалитетног савременог џеза за мање новца, него ове године на Београдском џез фестивалу. Наша основна мисија увек је била „уметност за народ”, па је то ове године још очигледније.