Mir Božiji

Da li nas emotivno, egzistencijalno više pogađa rat u Ukrajini, borba velikih sila za moć, preko naših leđa, naftna kriza, nizak standard života, astronomske cene u prodavnicama ili medijski zemljotres kakav je izazvao Željko Mitrović, medijski mag, naučnik inovator, objavivši, silinom raketne bombe i snagom svemogućeg drona, da ružičasta televizija dobija pojačanje u vidu „Grand” ekipe. A u tom transfer-paketu našla se i „Praktična žena” da kuva, pere, sprema i račune vodi kada „zadrugara” nema.

Da li smo se iznenadili? Da li nam je život od tog saznanja postao bolji? Da li je to bila glavna tema u zaparloženim kancelarijama ovih dana, ispred prodavnica, na klupama u parku... U kafanama koje su sve punije što je finansijska kriza veća? Zvezde „Granda” ubuduće će ukrštati koplja na frekvencijama Pink televizije. Hoćemo li ih zbog toga češće boraviti na ovom kanalu, ako već do sada, iz dosade, znatiželje i nemanja svog života, nismo? Da li će „grandovci” okupirati prajm tajm na ružičastoj televiziji i „izdominirati”? Mnogo važnije pitanje koje je prošlo ispod radara je otkuda „Grand” junaci na novoj adresi ako znamo ko je njihov vlasnik? Da li se nisu uklapali u uredničku koncepciju N1 ili Nove S? I kako to da je „Junajted medija” štićenicima sada udobno i na televiziji koja je često bila na meti kritike... Novac vrti tamo gde burgija neće. „Show must go on”... Valjda smo odavno shvatili da nema „njihovih” i „naših”, da se u životu sve vrti oko novca, moći i interesa... I da onu pravu istoriju ne pišu pobednici, već oni koji imaju dublji džep. Muzika u kafani svira za one koji plate više... Zemlja neće prestati da se okreće ako se dobri stari znanci „zadrugari” pomere za koji sat kasnije. Naša deca umesto Kristijana, Lepog Miće i Mikija gledaće Cecu, Viki, Anu, Bosanca... Na neki način, isto mu se hvata. I zato se nemojte iznenaditi kada vam se dete vrati iz škole uplakano jer ga je drugar oslovio pogrdnim rečima. A i što i ne bi kada je to čuo na televiziji. A TV mu dođe isto kao mama i tata, kao učiteljica i nastavnik ...

Ko će ih naučiti lepim manirima. Televizija? Nastavnici? Veroučitelji? Kako, kada je danas sve manje onih koji kao izborni predmet biraju versku nastavu? Televizija nam je i bog i batina. A i kako ne bi kada su veroučitelji, kao odraz svakodnevice u kojoj živimo, „pričaju glasno”, kao da ne pronalaze zajednički jezik sa mladima koji rade „na dva kanala”? Možda je baš zato u senci prošao istorijski događaj – ustoličenje patrijarha Porfirija. Mnogo je važniji bio Mitrovićev medijsko-nuklearni udar na televizijskom tržištu Srbije. „Grand” vaskrse! Mir Božiji svima nam treba pod hitno!