Korona i klimatizacija

Ovih dana epidemija korone je počela da slabi, a krizni štab koji je bio formiran za preduzimanje mera protiv širenja zaraze oglasio je da se više neće sastajati. Nikakvog izveštaja o radu za koji su bili zaduženi nije bilo, a trebalo je da se vidi koje su sve mere preduzimane i koje su bile više ili manje efikasne.

Što se tiče korone u svetu, kao tipičnu veliku grešku treba istaći blokiranje jednog velikog kruzera na japanskoj obali, jer se na njemu pojavilo nekoliko zaraženih virusom korona. Na ovom brodu bilo je oko 6.000 putnika i članova posade. Boravak toliko velikog broja putnika i posade u zgusnutom ali komfornom prostoru bio bi onemogućen bez klimatizacije, što je moglo da ukaže na to da je ona prenosnik virusa, jer se ubrzo pojavilo više od 600 zaraženih. Kasnije je ponovljena ista greška na još jednom velikom kruzeru, što znači da do tada još nije bilo poznato da je klimatizacija prenosnik virusa.

Kod nas je bila dobra stvar da se VMA odbranila od ulaska u kovid sistem, jer bi katastrofa tu bila još veća. Virusi bi se preneli i na bolesnike koji su bili lečeni od drugih bolesti.

Ipak, još se nije znalo da li klimatizacija prenosi viruse. Nije bilo jasnog stava o tome. Trebalo je obaviti analizu rizika o uticaju epidemije na radni i životni prostor i sagledati sve opasnosti, da li se one mogu izbeći ili smanjiti na najmanju moguću meru i koje preventivne mere se moraju i mogu primeniti.

Ja sam se klimatizacijom i grejanjem poslednji put bavio pre skoro četiri decenije. Pored poslovnih objekata, vodio sam nadzor na izgradnji i rekonstrukciji nekoliko klinika, gde je ugrađivana klimatizacija za operacione sale, prostorije intenzivne nege, kao i u jednom porodilištu.

Javljam se tek sada jer sam očekivao da će se javiti neki ljudi stručni za oblast klimatizacije, udruženja inženjera ili neko iz drugih nadležnih institucija.

Na svim klinikama koje sam nadzirao urađena je klimatizacija ubacivanjem sterilnog vazduha preko specijalnih filtera, i to pod nadpritiskom, tako da spoljašnji vazduh ne bi mogao da kroz vrata i ostale procepe ulazi u štićeni prostor. Vazduh koji se izvlači iz ovog prostora ne meša se s ulaznim. Ipak, ovde postoje dva rizika. Prvi rizik se može pojaviti kada dođe do toga da sistem za ubacivanje vazduha ispadne iz pogona, što dovodi do stvaranja podpritiska i do nekontrolisanog ulaska spoljašnjeg vazduha. Drugi rizik može se ostvariti zbog slabe kontrole i održavanja klimatizacije. Apsolutni filteri i predfilteri se prljaju i tada ne dolazi do potrebne količine vazduha. Stvara se podpritisak i opet dolazi do ulaska spoljašnjeg, nečistog vazduha.

Kod poslovnih objekata, hotela, bioskopskih sala, velikih hala, klimatizacija, odnosno vazdušno grejanje, uglavnom je urađeno na drugačiji način. Radi uštede energije nastoji se da se iskoristi toplota koja dolazi iz prostorija. To se može postići direktnim mešanjem povratnog vazduha u izvesnom procentu. Drugi način je izgradnja izmenjivača toplote, tzv. rekuperatora. Kod nekih vrsta rekuperatora ne mešaju se ulazni i povratni vazduh, a kod nekih dolazi do mešanja i njih tada treba demontirati ili ugraditi bajpasni kanal.

Jasno je da mešanjem vazduha virus iz jedne prostorije može da se prenese u druge, tj. da u ovakvim slučajevima klimatizacija prenosi viruse, ali postoji način da se ovo izbegne uz neznatne troškove. Utrošak energije biće veći, ali život nema cenu.

Još nije kasno da se svaki objekat preispita, na koji način je izvedena klimatizacija ili vazdušno grejanje sa odsisavanjem. Ako je potrebno, onda treba primeniti preinake koje su nužne i onda napisati: „Klimatizacija bezbedna”.

Zbog bezbednosti medicinskog osoblja u kovid centrima treba preispitati i da li se prostorije u kojima borave lekari i ostalo osoblje nalaze na istom sistemu klimatizacije na koji su povezane i bolesničke sobe.

Božidar Prekić,
dipl. inž. maš. u penziji