Oporavak uz pomoć znanja

Niš – Informacija da je obnovljena ideja o osnivanju naučno-tehnološkog parka pri Univerzitetu u Nišuna trenutak vratila je razmišljanja u prošlost – u vreme kada su zahvaljujući plodnoj i bliskoj saradnji niških fakulteta i privrede koristi bile velike i obostrane. Kada je Niš bio jak centar u svemu. I danas svi fakulteti postoje i regrutuju izuzetno stručne kadrove. I dalje sa Univerziteta u Nišu izlaze svake godine na stotine i hiljade novih stručnjaka koji predstavljaju najveće bogatstvo za budućnost naše zemlje.O tome smo i pitali naše kompetentne sagovornike.

– Nažalost, niška privreda odavnone prati istim tempom dostignuća univerziteta. No, mi se ne vraćamo u prošlost da bismo se samo nje sećali, već zato što duboko verujemo da će u najskorije vreme opet sve biti kao nekada i da će se znanja i saznanja u nauci pozitivno odraziti na razvoj privrede u ovom delu Srbije i svakako doprineti njenom oporavku – kaže nam rektor Niškog univerziteta dr Radoslav Bubanj.

Šta je to posebno za današnjicu ostalo iz ne baš davne prošlosti u Nišu i njegovomuniverzitetu, i zašto su setna sećanja na vremena koja su za nama? Ova visokoškolska institucija, kao i mnoge druge u našoj zemlji i svetu, ima studije svih društvenih i prirodnih nauka, ali inešto posebno. U prošlosti, koje se Nišlije sa setom sećaju, najviše iz razloga ekspanzivnog razvoja grada i juga Srbije – Elektronski i Fakultet zaštite na radu.Oba postoje tačno po 40 godina.

– Naš fakultet izrastao je iz Elektronskog odseka Tehničkog fakulteta, formiranog još 1961.godine. Od osnivanja do danas diplome inženjera elektronike steklo je 5.250 naših studenata. U istom periodu magistriralo je 510, a doktoriralo 170 kandidata – navodi dekan Elektronskog fakulteta dr Dragan Antić.

Fakultet ima i danas saradnju sa mnogim kompanijama u našoj zemlji i svetu, a stručnjaci elektronike iz Niša mogu se sresti na svakoj tački planete, od Novog Zelanda, preko Amerike, do Evrope, Afrike, Azije... Najveće je bogatstvo, ističe Antić, plodna saradnja stečena prethodnih decenija sa najvećim svetskim korporacijama i što su stručnjaci sa ovog niškog fakulteta lako dolazili do mesta i u sistemima kakvi su ABB, Cisko ili Majkrosoft.

Niška „univerzitetska specifičnost” je i Fakultet zaštite na radu. Poslednjih dvadesetak godina uvek je bio „na usluzi” gradu i državi sa razvijenim studijskim programima zaštite životne i radne sredine, zaštite na radu i od požara, upravljanja vanrednim situacijama ili komunalnim sistemima, ističe dekan ove institucije dr Dragan Spasić:

– Zbog specifičnosti nauka koje se izučavaju na našem fakultetu od velike koristi smo privredi i drugim oblastima života. Sada, kada se Srbija uključuje krupnim koracima u sva svetska i evropska kretanja i ističe ozbiljnu kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji, još više dolaze do izražaja naš naučnoistraživački rad i stručnost naših diplomaca. Za 40 godina postojanja fakultet je završilo 4.150 studenata koji su stekli diplome inženjera. Njih oko 200 je kasnije steklo zvanje magistra, a 65 i titulu doktora nauka – kaže Spasić.

Imao je Niš zahvaljujući svojim fakultetima i diplomcima ne baš davno i jakuelektronsku, mašinsku, tekstilnu i druge industrije, razvijen kulturni život, sport...Univerzitet i fakulteti i dalje postoje.Kao i sećanja na uspešnu prošlost.