Petak, 27.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Od šabačkog „marša smrti” do stratišta u Dragincu

Nemačke kaznene ekspedicije su u Podrinju i Jadru likvidirale 2.677 civila, među kojima je bilo više od 300 dece
Стрељање у Драгинцу: у једном дану убијено је 1.379 људи (Фото: Музеј жртава геноцида)
Tiosav Purić (Foto A.V.)

Vojska Kraljevine Jugoslavije kapitulirala je 17. aprila 1941, a vlada se, nakon poslednje sednice održane 15. aprila u Nikšiću, s kraljem Petrom Drugim Karađorđevićem povukla u egzil. Ipak, nisu svi prihvatili slom jugoslovenske države. Među nepokornima bio je i narod jadarskog kraja. Već početkom okupacije, ostaci vojske Kraljevine Jugoslavije u ataru sela Donji Dobrić pružili su otpor, ubivši jednog i ranivši dvojicu nemačkih vojnika, 21. aprila 1941. Ovo selo je spaljeno do temelja, ali plamen nepokora time nije ugašen.

Ustaničke snage pod komandom potpukovnika vojske Kraljevine Jugoslavije Veselina Misite su 31. avgusta 1941. oslobodile Loznicu, koja je time postala prvo veće oslobođeno naselje u porobljenoj Evropi. Nekoliko dana kasnije, između 3. i 6. septembra, vođene su žestoke borbe za Banju Koviljaču, koje su uspešno okončane pobedom združenih ustaničkih snaga. U međuvremenu je Valjevski partizanski odred oslobodio rudnik Stolice, a 4. septembra su Valjevski partizanski odred i četnički odred pod komandom Ratka Martinovića i popa Vlade Zečevića zajedničkim snagama oslobodili Krupanj.

U ranu jesen 1941. u čitavom Podrinju i Jadru nije bilo okupatorskih jedinica. Nemci su shvatili da su snage na terenu nedovoljne za adekvatni odgovor ustanicima. Vođa Trećeg Rajha, Adolf Hitler, 16. septembra naređuje da se preduzmu svi potrebni koraci za gušenje ustanka. Za komandanta svih nemačkih snaga u Srbiji imenovan je general Franc Beme, a njegova vojska je osnažena zloglasnom 342. pešadijskom divizijom, koja je radi gušenja ustanka dovedena iz Francuske u Srbiju.

U naredbi od 25. septembra 1941, general Beme poručuje svojim oficirima i vojnicima: „Vaš zadatak je da prokrstarite zemljom, u kojoj se 1914. potocima lila nemačka krv usled podmuklosti Srba, muškaraca i žena. Vi ste osvetnici tih mrtvih. Za celu Srbiju ima se stvoriti zastrašujući primer, koji mora najteže pogoditi celokupno stanovništvo.”

Prve jedinice 342. divizije, kojom je komandovao general Valter Hinghofer, stigle su u Šabac preko Sremske Mitrovice 24. septembra. Dva dana kasnije, oko 5.000 pohapšenih žitelja Šapca nacisti su sproveli do improvizovanog logora u 19 kilometara udaljenom mestu Jarak. Pritom im je naređeno da se kreću trčećim korakom, a svako ko bi zastao, ubijen je na licu mesta.

Bila je to najava krvavih zločina koje će Nemci počiniti na severozapadu centralne Srbije.

Neprijateljska ofanziva na slobodnu teritoriju Jadra i Cera počela je 28. septembra, a 10. oktobra ova oblast je zatvorena u obruč, nakon što je čitava Mačva „očišćena” od ustanika. Prema poimeničnom popisu žrtava u kapitalnoj studiji „Od slobode do stratišta”, autora Đorđa Vukmirovića, od 13. do 19. oktobra je u selima u dolini Jadra, među kojima su Draginac, Korenita, Veliko Selo, Cikote, Varoš Lešnica, Tekeriš, Badanj i druga, ubijeno 2.499 lica. Najviše ih je stradalo u Dragincu, gde je u samo jednom danu, 14. oktobra, streljano njih 1.379. Tako je ovo selo postalo simbol stradanja naroda Jadra.

Dva bataljona 342. nemačke pešadijske divizije ušla su u Draginac u subotu, 11. oktobra 1941. Dva dana kasnije, u ovom mestu se okupilo mnoštvo seljaka, radi uzimanja isprava za slobodno kretanje. Baš tog 13. oktobra, ustanici su napali nacističke trupe i naneli im gubitke, a porušen je i most na Jadru. Okupator je iskoristio priliku i masu sveta koja se okupila u Dragincu zadržao je kao taoce. Nemačka vojna „Grupa Krupanj” doživela je neuspeh u pokušaju da se probije ka Krivajici i Zavlaci, a za mrtve i ranjene u tom sukobu odmazda je izvršena nad taocima u Dragincu.

Ostalo je zabeleženo da su sužnji na stratište odvođeni u grupama od 10 i 20 ljudi i da su primoravani da sami iskopaju rake ispred kojih su potom postrojeni i ubijani rafalnom paljbom. Najmasovnija streljanja vršena su na polju kraj potoka Trnavica, nedaleko od središta Draginca.

Kako su već sledećeg dana usledili gubici okupatora na Gajića steni u sukobima sa ustanicima, Vermaht je nastavio sa streljanjima. Pohapšeni u racijama po selima Gornjeg Jadra dovođeni u Draginac. Tokom ove racije, počinjeni su zločini i u selima Jarebice, Jošavi i Velikom Selu.

Bilans odmazde bio je užasavajući: od 8. do 21. oktobra je u Jadru streljano 2.499 civila. Deo stradalih bile su izbeglice iz Nezavisne države Hrvatske. Kada se uzmu u obzir sva lica koja su stradala u ovim zločinima, na stratištima i u improvizovanim logorima, dolazi se do brojke od 2.677 imenom i prezimenom ubijenih žitelja Jadra. U ovom prvom masovnom pokolju srpskih civila stradalo je i 305 dece.

Valja naglasiti da su ustaničke akcije u ovim krajevima Srbije bile plod zajedničkih dejstava partizanskih i četničkih jedinica, i možda je baš ta činjenica razlog za dugu senku zaborava na civilne žrtve Draginca i uopšte Jadra. U svetlu navedenog, krvava jesen u Jadru 1941. godine svedočanstvo je o slobodarskom duhu srpskog naroda. Očuvanje kulture sećanja na jadarske žrtve ostaje, zasigurno ne dovoljan, ali neophodan korak ka dosezanju katarzične istorijske istine o stradanju srpskog naroda u Drugom svetskom ratu.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.