Medved s kamerom i njegove devojke

Tara – Golemi medved provlači se kroz zabačene predele planine Tare. Ide stoletnim šumama, silazi niz stene do kanjona Drine, zavlači u brloge. Kloni se ljudi i otvorenih prostora. Pred njim, najvećim i opasnim, sklanjaju se druge životinje. Jedino je nežan kad sretne medvedice, s kojima rado provodi vreme.

Ovi događaji iz svakodnevice jednog medveda – a područje Nacionalnog parka „Tara” ima najbrojniju medveđu populaciju kod nas – zaista su se zbili. Snimljeni su kamerom postavljenom prošle godine na dži-pi-es ogrlicu najtežeg ovdašnjeg medveda Aleksandra (nazvanog po Aleksandru Velikom), teškog oko 250 kilograma. U okviru poduhvata „Tajni život medveda”, koji sprovode JP „Nacionalni park Tara” i Biološki fakultet, uz podršku kompanije „Telekom Srbija”.

Upravo su rezultati tog neobičnog istraživanja, prvi put primenjenog u Srbiji, predstavljeni u Centru za posetioce Nacionalnog parka „Tara” na Mitrovcu. Prikazano je dvadesetak odabranih video-zapisa (od ukupno sedam sati materijala) snimljenih kamerom koju je od lanjske jeseni do kraja avgusta ove godine nosio medved Aleksandar. Bilo je, istina, u planu da još šest meseci on tu kameru nosi i snima Taru iz svog medveđeg ugla gledanja, ali ju je negde strgao s vrata i odbacio, pa je slučajno potom pronađena u udaljenoj šumi. Sa snimcima koje su od posebne vrednosti za istraživanje života i zaštitu medveđe populacije u nas.

Na video-zapisima, koje je predstavio prof. dr Duško Ćirović sa Biološkog fakulteta (jedan od naših vodećih poznavalaca ugroženih životinjskih vrsta), vidi se kako medved tokom dana prolazi gustim šumama. Noću je aktivniji, ali je kamera mogla da snima samo danju. Već polovinom novembra prošle godine ušao je u jedan brlog (mala pećina) kraj kanjona Drine i tu zimski san prespavao sve do kraja marta ove godine. U to vreme je izašao napolje, ali se snebivao „da li da ustane ili da odustane”. Sledi proleće i leto njegovih aktivnosti, odlazaka na hranilišta i uglavnom mirne šetnje, bez ijedne situacije gde bi bio u opasnosti ni susreta s nekom drugom životinjom osim medveda. Vidi se, recimo, da je prilazio i selima (ima snimak gde se vide kuće sela Aluge na Tari), ali oprezno, da ne susretne ljude, uvek na ivici šume.

– Utisak je da ćemo najvrednije podatke iz snimljenog, kad sve detaljnije bude proučeno, dobiti o reprodukciji medveda. Po snimcima se vidi da je Aleksandar (zreo mužjak, star oko 15 godina, dominantan na Tari) imao barem dve devojke. Njegovi susreti s jednom ženkom snimljeni su u maju, a s drugom u junu. Potvrđeno je ono što smo pretpostavljali da reprodukcija kod njih kreće početkom aprila i traje do početka jula – istakao je profesor Ćirović u komentaru tokom prikazivanja video-materijala. Ovom prilikom iskazao je zahvalnost kompaniji „Telekom Srbija” za finansijsku podršku u ovom projektu i nabavku ogrlice s kamerom koja košta oko 6.000 evra.

U ime kompanije „Telekom Srbija” okupljenima se obratio Zoran Karić, rekavši da se ova firma ozbiljno bavi zaštitom životne sredine, pomaže zaštitu ugroženih vrsta (beloglavog supa, orla zmijara, noćnih ptica...) i godinama podržava projekte i stručnjake koji nastoje da se biodiverzitet očuva. – Činimo to finansijski, edukacijom javnosti, kao i naporima da naša mreža pokrije i nepristupačne terene, kojima se kreću ugrožene životinje – kazao je Karić.

Prema rečima direktora JP „Nacionalni park Tara” Dragića Karaklića, ovaj projekat „Tajni život medveda” uklapa se u misiju tog preduzeća koje se bavi zaštitom biljnih i životinjskih vrsta na ovom prostoru. – Trećina flore i faune Srbije nalazi se na Tari, a naš zadatak je da je sačuvamo i za naredne generacije – istakao je Karaklić.