Kosmetski Sizifov kamen

NATO i EU drobilica samlela je međunarodno pravo i Povelju UN na Kosmetu, a potom i napadima na druge suverene države, u snoviđenju vladanja svetom. Udruženim snagama s poslušnim zagovornicima velike Albanije, ucenama i prevarama iznuđenim Kumanovskim sporazumom dogurali su Sizifov kamen sa Prokletija do podnožja Kopaonika. I dalje ga uzbrdo guraju ka Pančićevom vrhu, i tu nije kraj. Posle Kosmeta, Severne Afrike i Bliskog istoka, nastavili su s usisavanjem istočnoevropskih država da priđu granicama Rusije preko Ukrajine, gde im se suprotstavila Rusija kao respektabilna vojna sila. Sizifovsko prevarantstvo i lukavstvo NATO-a i EU rezultirali su bespravnim kontraudarom Rusije na Ukrajinu, prema već isprobanom bespravnom NATO i EU udaru na Srbiju s Kosmetom koji je post festum bezobzirno prošao čak i u Ujedinjenim nacijama. Domino-efekat narušavanja međunarodnog prava i Povelje UN započet na Kosmetu nije zaustavljen. Naprotiv, nastavljen je većom žestinom u Ukrajini i ne vidi mu se kraj.

Predstavnici NATO-a tvrde da su na Balkanu potrebni i da su postigli velike rezultate, kao da ti ratovi nisu nikli iz njihovog strateškog arsenala. Nastavili su sa prepakivanjem Evrope prema svojim geostrateškim interesima. Da je to ciljano urađeno dovoljno govori već dvodecenijsko mrcvarenje Srbije s Kosmetom, koje se smatra svršenim činom – a vode se navodni pregovori i Srbija se pritiska na priključenje ciljevima NATO-a i uslovljavaju pregovori za ulazak u EU. Zauzdali su čitav Balkan, potom i sve evropske države članice NATO-a i EU u proboju ruskog zida, koji ih je omeo u Siriji.

Sada, žrtvujući Ukrajinu koja se ruši i gine za njih, očekuju krunu svojih uspeha bez obzira na žrtve. Podržavaće Ukrajinu oružjem, novcem i stručnom vojnom pomoći sve dok bude potrebno – dok Rusija padne. A šta ako se to ne desi? Ne znamo odgovor. Nastalo je vreme sile i sve je postalo imaginarno: Povelja UN, međunarodno pravo, suverenitet i integritet međunarodno priznatih država, ljudska prava, slobodna razmena dobara po ekonomskim zakonitostima ponude i potražnje, održavanje života do genetskog i ekološkog opstajanja. Nastalo je vreme samoproglašene najpametnije i najprogresivnije NATO elite, koja diktira Starom kontinentu svaki pomak aktivnosti – vreme totalne poslušnosti pod pretnjom potpune izopštenosti u slučaju odstupanja od diktiranih uslova. Evropa je na to pristala.

Imaginarna je i „država Kosovo”, kako je zamišlja Zapad, jer u miru ne može zaživeti sve dok ju ne prizna Srbija i dok na mapama kosmetskih gradova postoje spomenici i ulice s imenima Veslija Klarka, Bila Klintona, Madlen Olbrajt, Vilijama Vokera i drugih mrzitelja Srbije iz državnih i ličnih interesa, bez ikakve kulturno-istorijske zasluge, sem što su silom okupirali Kosmet, proterali srpsku državu i narod i Albancima podarili iluzornu nadu da će im stvoriti jednonacionalnu veliku Albaniju, bez Srba, srpske imovine, srpskog vekovnog kulturnoistorijskog identiteta i privrede. U istom kazanu se kuva i namerena jednonacionalna velika Ukrajina, na štetu ostalih nacija u njenim za sada međunarodno priznatim granicama, a ratnim zvekirima se najavljuju slične namere cepanja Rusije i Kine. Usledilo je i razumno upozorenje bivše nemačke kancelarke Angele Merkel da govor Putina treba shvatiti ozbiljno – da ne blefira. Da li je ono pravovremeno ili zakasnelo, pokazaće možda godišnjica rata, 24. februara 2023, ako već ne bude kasno.

Posle dva svetska rata, duh zla je ponovo podmuklo krenuo svetu u pohode. Treći svetski rat je počeo. NATO sa EU i svojim saveznicima su na jednoj, a Rusija i veći deo sveta, koji ne podržava namere NATO-a, na drugoj strani. Raspaljuje se ratno besnilo. Bilo da pobedi agresivni Zapad ili kontraagresivni Istok, svetu predstoje neprestani ratni nemiri pod pretnjom samouništenja. Rešenje je da se taj Sizifov kamen vrati nazad s pogrešne uzlazne putanje iz Ukrajine i sa podnožja Kopaonika na Prokletije, jer on nije nagrada već kazna – nikad ne stiže na brdo. Očigledno se snaga NATO-a, EU i uzročno-posledično Rusije uzaludno iscrpljuje. Ratom se ruši već izgrađeno, umesto da se kapital usmerava na izgradnju novog. Gde su granice razuma?

O Sizifovom kamenu su NATO i EU morali da razmišljaju pre ulaska u ratne avanture na Balkanu s Kosmetom, u Iraku, Libiji, Siriji i Avganistanu i pre lukavog primicanja granicama Rusije i začikavanja Kine. Kad se zlodela sile presvlače u humane podvige čini se još veći zločin. Stvaranje i priznavanje jednonacionanih država kad je to u interesu NATO-a, što je većinski prihvatila i EU, iako to nije njeno programsko opredeljenje, žestoko narušavaju svetski geopolitički poredak. Priznanje tog prava jednima (Hrvatima, Albancima, Ukrajincima), a nepriznanje drugima (Srbima, Rusima, Ircima, Kurdima) pravno je neodrživo.

Nastale opasne okolnosti nalažu nužno hitna rešenja uz poštovanje međunarodnog prava i Povelje UN, i to isključivo u Ujedinjenim nacijama, pod uslovom da je njihova uloga još funkcionalna, a ne po diktatu Vašingtona i Brisela.

Miodrag Srbljak,
Kraljevo