Skok iz godine u godinu

Čačak - Blagodareći zaključenim ugovorima i poslovima koji su pred sklapanjem, kompanija "Sloboda" zabeležiće skokovit prihod od izvoza: sa šest miliona dolara u prošloj na 14 u ovoj godini, dok je za sledeću izvestan prihod od 30 miliona.
- Na 1.200 zaposlenih u vojnom delu angažovali smo, preračunato kroz norma sate prekovremenog rada, još 150, jer imamo obaveznu isporuku do kraja godine vrednu devet miliona dolara. Ugovori sa kupcima sa Kipra, Tajlanda, Kameruna i Belgije, obezbediće prvih šest miliona dolara posla u narednoj godini, dok velike porudžbine očekujemo iz pregovora započetih sa vladom Iraka, koji je i nekad bio naš glavni kupac - rekao je novinarima inženjer Radomir Ljujić, generalni direktor "Slobode", juče povodom 59 godina od osnivanja najveće fabrike u čačanskom kraju.

On je dodao da "Namenska" nije dobila izvozne dozvole za dve velike isporuke (Jordan - 12, Jermenija - šest miliona dolara), ali da se kupci za municiju i vojnu opremu iz Čačka sve češće javljaju iz evropskih zemalja.

- Radimo za Švajcarsku, Grčku, Austriju, imamo čak i jedan posao za SAD, doduše vredan samo 25.000 dolara, a uspostavili smo saradnju sa svetski poznatom firmom iz Belgije "FN Herštal. Samo sa Vojskom Srbije i Ministarstvom odbrane, koje je inače većinski vlasnik "Slobode", nemamo nikakav ugovor za ovu godinu, niti porudžbinu. Ovogodišnji vojni budžet za opremanje iznosi 3,2 milijarde dinara, i nije mi jasno kuda idu te pare - napomenuo je Ljujić.

"Sloboda" je u vreme najvećih poslova svoje branše, pre dve decenije i ranije, beležila godišnji izvoz viši od 30 miliona dolara, i sadašnje rukovodstvo fabrike nastoji da dostigne tu visinu prihoda iz inostranstva, jer je uslov za prinavljanje pogona. Već dvadeset godina radi se uglavnom na istoj opremi, iako su porudžbine neuporedivo drugojačije. Civilni deo fabrike (445 radnika), gde se od 1960. godine proizvode aparati za domaćinstvo, tavori sa osetnim dvogodišnjim padom proizvodnje, svega deset odsto uposlenih kapaciteta, i zaradama koje kasne 11 meseci. Poslednja plata bila je za novembar 2006. godine i radnicima se po tom osnovu duguje 70 miliona neto. Ali i još 17 miliona dinara grupi od 612 radnika koja je pre dve godine napustila preduzeće uz socijalni program.

"Aparati" su pred privatizacijom, aukcijska prodaja biće zakazana već za kraj novembra, nadaju se u kolektivu.

- Institut za ekonomiku iz Beograda dostavio je Agenciji 27. septembra procenu kapitala "Aparata", sačinjenu pomoću tri metoda. Merena diskontovanim novčanim tokovima, ona iznosi 1,477 milijardi dinara, korigovana knjigovodstvena vrednost je 225 miliona, dok je vrednost kapitala po trećoj, likvidacionoj metodi procenjena na 132 miliona dinara. Izvođač ove studije predložio je Agenciji da prihvati upravo treću, najnižu procenu, mi smo uložili prigovor i to će da bude rešeno već u toku ovog meseca - kaže Zoran Bogićević, direktor ovog, civilnog dela "Slobode".

Plan za kupovinu "Aparata", i pismo o tome, već je poslala poljska kompanija "Zelmer" koja proizvodi male aparate za domaćinstvo.

- Za nas, najbolje rešenje je da nas kupi upravo neko ko se bavi istovrsnom proizvodnjom kao Poljaci. Sa njima smo takođe u pregovorima o sklapanju usisivača u Čačku, 10.000 komada mesečno - veli Bogićević.

Domaćini bi, u tom poslu, dali samo ruke. Poljski motor je jeftiniji od čačanskog, za sklapanje nije potreban nijedan šraf, već se samo u žlebove pakuju plastične komponente, ali je razlika u potrebnoj radnoj snazi. Po normama čačanske fabrike, za posao tog obima potrebno je 29 radnika, dok Poljaci kažu da je dovoljan i 21.

Društveni kapital "Aparata" iznosi 45,07 odsto, Republika Srbija drži 28,42, Fond za razvoj 3,96 a kompanija "Sloboda" 22,54 procenta. Na aukcijskoj prodaji biće ponuđen samo društveni deo.