„Sajber” nasilje treba da bude kažnjivo

Posle potresne vesti da je Mladen Dulić (22) iz Laktaša izvršio samoubistvo nakon što je, kako se sumnja, na društvenim mrežama postavljen snimak na kom se vidi kako ga dvojica radnika benzinske pumpe ismevaju prilikom razgovora za posao, iz policije je saopšteno da su vinovnici kobnog događaja uhapšeni. V. T. i D. K. odgovaraće ne zbog postavljanja sramnog snimka na društvene mreže, već zbog njegovog neovlašćenog snimanja.

Tragičan događaj iz Laktaša mnoge je podsetio na događaj od pre godinu dana – slučaj jutjuberke Kristine Kike Đukić (21) koja je, kako su mnogi tvrdili, digla ruku na sebe zbog maltretiranja kojem je bila izložena preko interneta. Ona je čak javno govorila o „bulingu”, kao vidu nasilja na društvenim mrežama.

Iako imena Mladena Dulića i Kristine Kike Đukić nisu bila poznata većini građana, tragedije koje su se dogodile mladim ljudima gotovo identičnih godina, ponovo otvara pitanje potrebe i načina kažnjivosti psihološkog nasilja na društvenim mrežama.

Branko Stamenković, tužilac za visokotehnološki kriminal, kaže da Krivični zakonik Republike Srbije predviđa određena krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti ili putem podnošenja privatne krivične tužbe nadležnom sudu, a koja na neki način dotiču događaj iz Laktaša. Uz ogradu da o konkretnom događaju zna onoliko koliko je pročitao u medijima, on je izrazio saučešće porodici i naveo da ovakve vesti mogu samo duboko da uznemire i rastuže svakog roditelja i dobronamernog čoveka.

– Izdvojio bih krivično delo proganjanja iz člana 138 a Krivičnog zakonika, mada je za ovo njega potreban određeni vremenski period i upornost, ne jedan događaj. Krivičnopravno nije dozvoljeno ni objavljivanje tuđe fotografije, pisma ili snimka, bio on tonski ili video, ali se gonjenje za ovo delo preduzima podnošenjem tužbe sudu, ne javnom tužilaštvu.

Najbitnijim smatra da svi, od najmlađih kojima je potreban nadzor roditelja, do najstarijih, treba da koriste društvene mreže sa merom i oprezom, te da poštovanje osnovnih normi uljudnog ponašanja treba da predstavlja pravilo, a ne izuzetak i u ovom načinu komunikacije.

– Teško je zamisliti, osim u ekcesnim situacijama, da bi neko na javnom mestu kao što je ulica ili trg, mogao da započne takvo ponašanje, a da ne bude opomenut, ako ne i sankcionisan barem zbog narušavanja javnog reda i mira. Ne vidim razlog zašto bi takvo ponašanje bilo dozvoljeno ili nekažnjeno na internetu, odnosno na društvenim mrežama ili sličnim oblicima komunikacije – zaključio je Stamenković.

Psiholog Snežana Repac internet karakteriše kao kontejner frustracija.

– Sve zakonske sive mrlje završavaju na internetu. S obzirom na brzinu razvitka tehnologije, možemo da očekujemo sve veću ekspanziju sajber nasilja i iznošenje frustracija na društvenim mrežama. Oni koji postavljaju sadržaj u sajber prostor, nisu svesni koliki je njegov domet. Konkretan snimak na kojem se ismejava mladić koji je došao na razgovor za posao je nemaštovita kreacija njegovog autora koji je obuzet svojom promocijom – kaže Repac.

Prema rečima naše sagovornice, ismevanje je opasna batina koja teško može da se kontroliše. Nasilnik iskorišćava povučenost i nesnalaženje osobe u datoj situaciji.

– Objavljivanje snimka na internetu doprinelo je da se mladić iz Laktaša oseća loše, neprijatno. Malo je verovatno da se on ubio isključivo i samo zbog poruka. Više je verovatno da su one bile okidač za suicid, da su ga dirnule u najbolniju tajnu koju je držao u sebi – zaključuje Snežana Repac.