Umetnik i pozicija stvaranja

Pančevo – Da li je i koliko stvaralac određen mestom, zamišljenim omeđenim prostorom iz koga nastupa, stvara. Šta je stabilno, a šta plutajuće u poziciji, mestu stvaranja – otvorena su pitanja na koja odgovor traži najznačajnija likovna manifestacija Pančeva, nekada Oktobarski, a sada 52. salon umetnosti, i nudi ga u 41 odabranom radu u Galeriji savremene umetnosti do 18. novembra. Na temu „Pozicija stvaranja” izlažu autori svih generacija, iako je vidan okret ka digitalnim medijima, ali ne i manjak drugih tehnika, od mozaika terakote, skulpture, keramike, grafike, klasične slike. Prva, otkupna nagrada pripala je Gabrijeli Bulatović sa linorezom „More”, a dve ravnopravne – Barbari Laković i Isidori Stojanović, koje dobijaju termin za izlaganje u narednoj godini.

Kao mesno zasnovana manifestacija, Salon pretpostavlja upućenost na stvaralaštvo nastalo u okviru zadatih granica i na pripadnost autora unutar tako postavljenih koordinata, objašnjava istoričar umetnosti Dimitrije Jovanov i napominje da Oktobarski salon Pančeva i Salon umetnosti Pančeva, nakon jubileja (50 godina) potvrđuje opstanak izlaganja umetničke scene, indirektno pokazujući mene društva i kulture u kome sazreva, živi i odražava krizna stanja. Zavičaj nije više jedino područje koje je jednostavno tu, već se menja, izgrađuje, razgrađuje, vraća na pređašnje slikom o njemu koja nije puki reprezent.

– Gledajući panoramski istoriju, Salon je doživeo konceptualnu tranziciju, nekada sa jakim memorijskim prtljagom obeležavanja godišnjice oslobođenja grada u Drugom svetskom ratu, stabilnim nekoliko decenija. On ostaje mesto za radove autora koji decenijama stvaraju u ovoj sredini, ali je dominantno prisustvo sve mlađih umetnika i upliv medija koji su ranije bili manje zastupljeni – dodaje Jovanov o manifestaciji koja je prošle godine bila posvećena isključivo novoj generaciji umetnika, što je kako ističe kustos, istoričar umetnosti Ivana Markez Filipović, članica žirija, urodilo plodom i rezultiralo njihovim većim odzivom ove godine.

– Zadržavamo koncept da su umetnici rođeni u Pančevu ili žive i stvaraju ovde, te tako dobijamo presek lokalne scene. Ovoga puta tragamo i provociramo odgovor, da li mesto na kojem umetnici stvaraju ima neki uticaj na njihovo delo i zadržavamo okvir Pančeva, za razliku od drugih sličnih manifestacija koje nemaju i ne žele tu vrstu preseka. Znamo da se veliki broj naših mladih okreće ka umetničkim akademijama i zato im salon daje podstrek i podržava ih. S jedne strane imamo oseku starijih generacija, a opet veći broj mladih koji se nikada nisu pojavljivali i oni sigurno postaju deo ove salonske priče – kaže za „Politiku” Ivana Markez Filipović.