Ravnopravni uz pomoć tumača

Gluve i nagluve osobe u Srbiji mogle bi konačno, posle više decenija, da dobiju gestovnog tumača u svim javnim ustanovama. Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike, povodom obeležavanja Međunarodnog dana gluvih, najavio je da će zakon o znakovnom (gestovnom) jeziku biti donet do kraja sledeće godine. To je za "Politiku" potvrdio i Vladimir Pešić, pomoćnik ministra zadužen za zaštitu osoba sa invaliditetom. On objašnjava da bi najavljeni pravni akt regulisao korišćenje tumača znakovnog jezika u svim ustanovama, u slučaju kada za to postoji potreba. Primera radi, navodi Pešić, sada nije propisima regulisana situacija kada se na sudu pojavi osoba oštećenog sluha. Ubuduće bi u tim slučajevima gluvima bio dostupan tumač gestovnog jezika. Međutim, pre donošenja zakona, znakovni jezik mora da bude standardizovan.

– Standardizacija je proces koji traje godinama, ali mora da postoji neki minimum koji bi bio dovoljan za usvajanje zakona. Zbog toga će, najverovatnije u novembru, biti održana međunarodna konferencija u Beogradu, posvećena toj temi – najavljuje Pešić. On dodaje da bi problem mogao da predstavlja nedovoljan broj tumača gestovnog jezika i kaže da sada nije jasno ko ih licencira, ali da će budući zakon i to regulisati. Kad je reč o zakonu o psima vodičima, na čijem donošenju insistiraju udruženja slepih, naš sagovornik nije mogao da precizira kada će on biti usvojen, ali napominje da su već angažovani stručnjaci za njegovu izradu.

Kako navodi Mile Crevar, član Izvršnog odbora Saveza gluvih i nagluvih Srbije, ta organizacija već 60 godina pokušava da obezbedi donošenje zakona o gestovnom jeziku i od svake vlade dobija obećanja o pomoći.

– Kao što slepi imaju pravo na vodiča, tako i gluvi treba da imaju tumača uz čiju bi pomoć mogli da komuniciraju sa okolinom. U Sjedinjenim Američkim Državama, Švajcarskoj i drugim zemljama gluvi imaju tumača u bolnici, na sudu, u školama, opštinama, dok 30.000 gluvih u Srbiji zavisi od pomoći i dobre volje drugih ljudi. Sa tumačima bismo bili ravnopravni sa ostalim građanima – napominje Crevar. Kao dobar primer on navodi Hrvatsku televiziju koja na teletekstu emituje titlovani tekst vesti. Na onim našim televizijama koje imaju gestovne tumače, tvrdi Crevar, njihovi znakovi nisu uvek jasni. On napominje da u Srbiji postoje samo 43 sudska tumača za gestovni jezik i to uglavnom iz stare Jugoslavije, dok poslednjih godina Ministarstvo pravde nije izdavalo sertifikate.

Dragiša Drobnjak, sekretar Saveza slepih Srbije, smatra da bi zakon o psima vodičima trebalo doneti što pre iako su, zbog visoke cene, psi dostupni veoma malom broju slepih. Taj propis bi, prema njegovom mišljenju, otklonio prepreke u korišćenju pasa u trgovini, restoranima, saobraćaju.

– Ipak, naš prioritet nije zakon, nego što veći broj pomagala, belih štapova, satova, pisaćih mašina na Brajevom pismu, kompjutera sa govornim programima. Važno je, takođe, i da se reši problem udžbenika i stručne literature, jer bez obrazovanja nema ni boljeg položaja za slepe – ističe Drobnjak.

U Savezu slepih navode i da bi univerzalno Brajevo pismo trebalo prilagoditi srpskoj azbuci i da bi kompjuteri sa govornim programima trebalo da zamene veoma glomazne knjige na Brajevoj azbuci. Time bi, kako kažu, informacije slepima bile dostupnije.