Glas za dečju književnost

Briga za potomstvo je zajednički sadržalac svake odgovorne zajednice. Osim nastojanja da se pruži materijalna podrška mladim parovima, da se povise dečji dodaci, da se uveća broj obdaništa, predškolskih ustanova, da se unapredi nastava u školama, da se poboljšaju uslovi za zaposlenje i slično, potrebno je u većoj meri promovisati i književnost za decu.

Primetno je da digitalna era upućuje decu na mobilne telefone, tablete, kompjuterske igrice, a da navika čitanja znatno opada i preti potpunim prestankom. Međutim, sadržaje, doživljaje, zamišljanja, emocije, obrazovanje koji se stiču uz knjigu nije moguće steći uz ekran.

List „Politika” je na naslovnoj strani Kulturnog dodatka, povodom ovogodišnjeg Sajma knjiga, objavio pesmu Ljubivoja Ršumovića naslovljenu „Saradnik sunca” i posvećenu Dušku Radoviću. Urednica dodatka i pesnik zaslužili su pohvale za dobar izbor i lep kolegijalni gest. Obostrana pažnja koju su tom prilikom pokazali podsetila me je na nehatan odnos SANU prema stvaraocima literature za decu. Kad sam na svečanosti povodom proslave 95 godina od početka emitovanja Radio Beograda upitao Dr Vladimira Kostića, predsednika SANU, kako je moguće da jedan tako vrstan, plodan i priznat pisac za decu, kakav je Ršumović, nije član te ugledne ustanove, dobio sam nemušti odgovor da izbor ne zavisi od njega. Svi koji beže od odgovornosti odgovaraju slično.

Ljubivoje Ršumović, autor brojnih radio i TV emisija i serija za decu i odrasle (više od 600 emisija na RTS-u), posle više od 90 napisanih i objavljenih knjiga (često voli da kaže da ima više objavljenih knjiga nego godina), nije dospeo ni do praga SANU.

Književni ugled i afirmacija među čitalačkom publikom pesnika Ljubivoja Ršumovića svakako nisu pod sumnjom. Svi su jednoglasni u uverenju da je reč o istinskom pesniku čije se delo potvrdilo u vremenu. Ako je tako, a jeste, nije li onda nesporazum u tretmanu koji ima književnost za decu? Smatra se, posebno među znalcima, da je to najosetljiviji vid književnog iskazivanja. Mesto u akademiji svojevremeno su zaslužili i Duško Radović i Dragan Lukić.

Ukazivanjem na ovaj previd u vrednovanju književnih rodova namera mi je da podsetim na delovanje ljudi koji oblikuju svest naših naraštaja, iz kojih će mnogi zakucati na vrata Srpske akademije nauka i umetnosti.

Milan Orlić,
dipl. el. inž., tehnički direktor Radio Beograda u penziji