Vinski raj u selu Potrkanje

Ljubav prema rodnoj grudi Srbiji, vinu i poštovanje kulture druge domovine Francuske opredelili su Aleksandra Todorovića da na vinsku kartu Evrope vrati knjaževačko vinogorje. Vino je našlo put i na probirljivo francusko tržište, a njegova vinarija, ušuškana na kosi između dve plantaže zasada vinove loze s pogledom na dolinu Svrljiškog Timoka, iznad koje se u daljini uzdižu očaravajući obronci staroplaninskog masiva, primer je uspeha.

Njegova životna priča je neobična.

– S dvadeset godina, tačnije 1990, obreo sam se u Francuskoj bez prijatelja i znanja jezika. Nije bilo posla koji nisam radio. Kao svaki emigrant prošao sam poslove u tekstilnoj industriji i građevinarstvu, radio u kafićima, restoranima, hotelima. Naučio sam jezik, a zarađeni novac uložio na usavršavanje jezika na Sorboni i upis studija pravnih i političkih nauka koje sam završio na Univerzitetu Panteon-Asas. Magistrirao sam evropsko pravo u Lionu i započeo doktorske studije – priča naš sagovornik.

Lekcija iz Francuske

U tom trenutku, priseća se, shvatio je da je sa stečenim diplomama zapravo na početku.

– Brzo sam shvatio da u Francuskoj nije bitno šta si, nego koliko imaš para. Potpuno drugačije nego u mom rodnom Gornjem Milanovcu pod Rudnikom. Tako sam krenuo da tražim sebe u dalekom svetu. Izvesno vreme radio sam u filmskoj industriji u Aziji. Osnivač sam Srpskog filmskog festivala u Parizu i Čikagu. Tu sam negde i zavoleo vino – otkriva Todorović.
Spletom okolnosti, nekako u to vreme, posao ga je doveo u Timočku Krajinu. Odmah su ga osvojili i taj kraj i ljudi, a pogotovu vino, koje je spremao Tomislav Bogdanović u porodičnom podrumu u selu Potrkanje. Rodilo se tada
neobično prijateljstvo, pa je našeg sagovornika Bogdanović uspeo da nagovori da otkupi sitne parcele i započne grupisanje plantaže, u čemu mu je starina veoma pomogao. U arhivi čuva 122 kupoprodajna ugovora.

Selo Potrkanje nalazi se na dva kilometra od sela Ravne, gde je otkriven rimski lokalitet Timakum Minus iz prvog veka. Tu je pronađena i statua rimskog boga vina, a oslikani zidovi s kotaricama i grožđem svedoče da se na ovom podneblju vekovima gaji grožđe i spravlja vino.

Gotovo sva okolna brda bila su do devedesetih godina prošlog veka prekrivena zasadima vinove loze čije je grožđe otkupljivao čuveni kombinat „Džervin”, treći po proizvodnji vina u tadašnjoj zemlji. Sankcije su uništile ovaj industrijski gigant, stručnjaci otišli u susedne države, vinogradi ostali zaboravljeni i zapusteli. Stariji će se možda setiti krilatice „Nema vina bez ’Džervina’”.
U takvim uslovima posle kupovine parcela Aleksandar Todorović započinje svoj novi biznis. Nakon mnogo muka oko krčenja i priprema terena niču 2015. godine zasadi kaberne sovinjona, pino noara, merloa, širaza, šardonea i sovinjon blana. Obnovljene su i parcele domaće autohtone sorte vranac, čije vino je ponos Vinarije „Todorović”.
Loza s ovog područja obećava dobro vino iz brojnih razloga. Sve što treba je tu: povoljna umerenokontinentalna klima, sastav tla, nadmorska visina od oko 450 metara, položaj koji prati tok Svrljiškog Timoka, što daje dovoljnu vlažnost. Naravno i veliki broj sunčanih dana koji obezbeđuje dovoljno toplote. Padavine, svežinu i provetrenost donose vetrovi s Rtnja i Stare planine. Važna je i sačuvana tradicionalna receptura spravljanja vina. Ipak, Todorović ističe kako i najbolji kvalitet mogu da pokvare loša tehnologija i nehigijena.

Tako je on krenuo u drugi deo svog plana: pored gajenja grožđa odlučio se i za proizvodnju vina. U podnožju parcela sagradio je savremeni podrum s najsavremenijom opremom za preradu grožđa, skladištenje i čuvanje vina kapaciteta oko 300.000 litara.

Vinarija je sertifikovana za organsku proizvodnju vina, a za spravljanje vina zadužen je francuski ekspert Kristof Defonten. Todorović ga hvali i kaže kako je on „uz pomoć znanja i prakse francuske škole uspeo da ukroti nemirni temperament vranca, a da mu sačuva prepoznatljivost”. Defonten je i svim ostalim vrstama vina očuvao tradicionalne note Timočke Krajine, pa nisu izostale ni zlatne i srebrne medalje za kvalitet u Francuskoj.

O podrumu inače brine Marko, unuk Tomislava Bogdanovića, a do vinarije se može doći iz smera Knjaževca preko Niša i iz Zaječara.

Za ponos vina „vranac” i „šardone”

U vinariji nas je sačekao vlasnik s kojim smo kombijem obišli još neobrane plantaže vinograda. U nepreglednim redovima tridesetak berača bralo je prezrelo grožđe. Spakovano u gajbice ono se traktorima direktno spušta u vinariju, tj. podrum koji čini srce tehnologije u kome se odvija proizvodni proces. Grožđe se rampom doprema do savremene muljače, gde se mulja. Isceđeni grožđani sok za belo vino, odvojen od peteljki, semenki i kožica direktno se odvodi u tankove gde se hladi i posle kraćeg odležavanja uvodi u fermentaciju.

Sok od crnih sorti odvojen od peteljki, ali s kožuricama, odvodi se u tankove gde vri, a kasnije se daljom preradom dobija vino. Vrenje se vrši domaćim kvascima.

Ukopan u brdo je deo podruma ispunjen hrastovim buradima gde vino odležava. Ponos ove vinske kuće su vina „vranac”, „širaz”, „merlo” i „šardone”.