Krokodilsko meso

„Nije mala, nije mala, tri puta ratovala”, ovih dana ponovo uskliču na usnama neki... dok gledaju na Jutjubu „editorijal” kako se sklapa puška AK-47. Ne zato što zvuči „ruski” i zato što su puške opet u modi... Već zato što narod sluti... sluti na loše, na zlo, na moguće nerede i predstojeću ne baš mirnu zimu. U tom raspoloženju skidaju se uniforme, odbija poslušnost, stvaraju se neki novi mit, neka nova istorija... Dronovi opet lete, ali ne oni ružičasti. A narod ispred malih ekrana gleda neki novi rijaliti, navijaju, kuraže se, ali u toploti svog doma jer su radijatori napokon proradili... Neki bi se igrali rata... Zato nam je tu RTS da nam pesmom i narodnim veseljem, kako samo to ona ume, skrene misli i povede na neki novi muzičko-sportski derbi. Jer, u igri i veselju je spas. Manje će nas boleti svetska kriza... preskupo meso, k’o da je od noja ili krokodila... Možda je vreme da svi odemo u vegane i vegetarijace... Em ćemo biti zdraviji, em manje krvoločni.

Da li ćemo uopšte išta videti u sveopštoj magli koja se ovi dana spustila nad Beogradom? Da li ćemo zdravorazumski razmišljati, od nedostatka kiseonika u našem vazduhu. A kako će tek kroz sivu čađavu zavesu videti Sokolovo oko koje opet kreće u akciju na registarske tablice? U svakom zlu, ima i nečeg dobrog. Može se ponešto i skriti. Magla svuda, magla oko nas, prekasno je, uzaludno, sve je dublji jaz. Zato svi na bicikle, kroz maglu. Manje će nas boleti skupo gorivo, i bićemo nekako „evropskiji”. Važno je da je nebo nad Srbijom bezbedno, i ako ga ne vidimo... Možemo mirnije da spavamo. Iako su „balkanski špijuni” opet među nama. Ilija Čvorović je izvukao svoj dvogled... Ko je sumnjiviji, levi li desni komšija?

„Partizani” i „Marš na Drinu” na programu su nacionalne televizije. Čemu onda nove serije kada imamo bogatu arhivu ratnih filmova. Treba se pripremiti i podsetiti filmskih klasika. Možda možemo nešto naučiti, možda danas na to gledamo drugačijim očima... Jer, rat je opet u modi... TV ekrani zamenili su prava ratna polja... Mikrofoni puške... Vešt vokabular metke.

Televizija je i u 21. veku, veku društvenih mreža i Tvitera, i dalje najubojitije oružje. Ne slomi nas, ali zube polomi. Čuvajte zube, umereno dozirajte televiziju, vozite bicikle sa gas maskama... I razmišljajte o nekim lepim stvarima, kada ćemo ponovo hodati po čistim srpskim proplancima, žitnim poljima... Jer Srbija je naša.. Koliko god okrnjena bila... Mir u duši i oko nas nema cenu. I to nam niko ne sme pokvariti, čak ni televizija!