Крокодилско месо

„Није мала, није мала, три пута ратовала”, ових дана поново ускличу на уснама неки... док гледају на Јутјубу „едиторијал” како се склапа пушка АК-47. Не зато што звучи „руски” и зато што су пушке опет у моди... Већ зато што народ слути... слути на лоше, на зло, на могуће нереде и предстојећу не баш мирну зиму. У том расположењу скидају се униформе, одбија послушност, стварају се неки нови мит, нека нова историја... Дронови опет лете, али не они ружичасти. А народ испред малих екрана гледа неки нови ријалити, навијају, кураже се, али у топлоти свог дома јер су радијатори напокон прорадили... Неки би се играли рата... Зато нам је ту РТС да нам песмом и народним весељем, како само то она уме, скрене мисли и поведе на неки нови музичко-спортски дерби. Јер, у игри и весељу је спас. Мање ће нас болети светска криза... прескупо месо, к’о да је од ноја или крокодила... Можда је време да сви одемо у вегане и вегетаријаце... Ем ћемо бити здравији, ем мање крволочни.

Да ли ћемо уопште ишта видети у свеопштој магли која се ови дана спустила над Београдом? Да ли ћемо здраворазумски размишљати, од недостатка кисеоника у нашем ваздуху. А како ће тек кроз сиву чађаву завесу видети Соколово око које опет креће у акцију на регистарске таблице? У сваком злу, има и нечег доброг. Може се понешто и скрити. Магла свуда, магла око нас, прекасно је, узалудно, све је дубљи јаз. Зато сви на бицикле, кроз маглу. Мање ће нас болети скупо гориво, и бићемо некако „европскији”. Важно је да је небо над Србијом безбедно, и ако га не видимо... Можемо мирније да спавамо. Иако су „балкански шпијуни” опет међу нама. Илија Чворовић је извукао свој двоглед... Ко је сумњивији, леви ли десни комшија?

„Партизани” и „Марш на Дрину” на програму су националне телевизије. Чему онда нове серије када имамо богату архиву ратних филмова. Треба се припремити и подсетити филмских класика. Можда можемо нешто научити, можда данас на то гледамо другачијим очима... Јер, рат је опет у моди... ТВ екрани заменили су права ратна поља... Микрофони пушке... Вешт вокабулар метке.

Телевизија је и у 21. веку, веку друштвених мрежа и Твитера, и даље најубојитије оружје. Не сломи нас, али зубе поломи. Чувајте зубе, умерено дозирајте телевизију, возите бицикле са гас маскама... И размишљајте о неким лепим стварима, када ћемо поново ходати по чистим српским пропланцима, житним пољима... Јер Србија је наша.. Колико год окрњена била... Мир у души и око нас нема цену. И то нам нико не сме покварити, чак ни телевизија!