Sledim svoje strasti

Glumačka ekipa, zajedno sa novinarima, plakala je od smeha, aplaudirala i glasno komentarisala na svečanoj projekciji prve dve epizode treće sezone „Radio Mileve” koja već uveliko uveseljava i publiku kraj malog ekrana. Jedna glumica je nedostajala u mraku bioskopske sale – Marija Vicković. Ubrzo smo je pronašli u foajeu bioskopa „Roda”.

– Skoro nikada sebe ne gledam na velikom platnu niti na TV ekranu. Imam previše kritičan odnos prema sebi, stroga sam, ali ne i prema drugima. Kolege, pogotovo mlađe, volim da posavetujem, da im pomognem – otkriva nam svoju malu „tajnu” ova glumica, dodajući s osmehom:

– S godinama polako se opuštam i sebi kažem – „tako je, kako je!” Ranije sam se više preispitivala.

Natalija je naivna, šeprtljasta. Dugo je ova glumica radila na roli, kreirajući je i čineći je „svojom” i prepoznatljivom. Danas je gledaoci obožavaju.

– U svima nama ima puno likova. Pogledajte samo sebe u svakodnevnim situacijama. Često biste pomislili da ste šizofreni. Međutim, niste. Takva je ljudska priroda. Naravno, u meni sigurno ima nešto i od Natalije. Istraživala sam, dolazila do nekih rešenja koja su bila simpatična i meni i drugima. Izuzetno mi je drago što sam imala priliku da tumačim ovu junakinju – opušteno ćaska Vickovićeva.

Nedavno je završila i snimanje druge sezone „Kalkanskih krugova” gde je imala sasvim drugačiju rolu. Igrala je, otkriva nam, ženu ubicu.

– Ljudi mi kažu da imam taj neki opasan pogled. Čini mi se da je mnogo lakše igrati negativce nego komičan lik – iskrena je Vickovićeva složivši se s nama da je komedija vrlo težak i zahtevan žanr, koliko god lepršavo izgledao.

– Drago mi je što ću se ove zime pojaviti i u jednom i u drugom žanru jer me to u glumi zaista ispunjava – da kreiram. Ne volim da idem iz uloge u ulogu i da igram uvek iste karaktere – otvoreno priča.

Sa timom „Radio Mileve” se već uhodala i dugi snimajući dani joj ne padaju teško. Sa Olgom Odanović je, kaže, odmah „kliknula”, dobro se razumela i mnogo toga od nje naučila. Jer, šaleći se priča, Olga daje neverovatan tempo.

„Kalkanske krugove” je snimala ovoga leta i samo je njima bila posvećena. Vickovićeva voli da se u potpunosti posveti jednom projektu i da ne rasipa svoj glumački dar i energiju.

– Danas se mnogo toga snima. Morala sam početkom leta da vratim jedan veliki projekat i da se zaustavim kako bih udahnula. Ne spadam u one koji vole da konstantno rade, uživam i u tome da kontempliram i da se osvrnem na dosadašnji rad. To ne znači da sam neka lenjivica, ja sam veoma vredna osoba. Ali, volim da zastanem i da dobro promislim, analiziram – ističe.

– Uvek mislim da se treba malo prizemljiti. I ne srljati toliko. Drago mi je što svi radimo, što ima posla i što ljudi imaju mogućnost da zarade, ali zaista se snima svašta. Retko šta od toga gledam, osim kada mi neko nešto preporuči, kao što je „Besa”. Volim dobre trilere – nastavlja u istom tonu i dalje razmišlja:

– Živimo pod stalnim stresom. I ja sam, ili na sceni ili pred kamerama, tako da je to počelo da se odražava ne samo na zdravlje, nego i na druge aspekte života. Moramo razmišljati o svemu tome i moramo se sačuvati. Sledim svoje strasti i svoju prirodu. Isto bih posavetovala i druge. Jedino tako možemo da se osećamo dobro. Ako niste dobri za sebe, niste ni za druge, koliko god to sebično zvučalo – poručuje Vickovićeva koja nam u prijatnom ćaskanju otkriva da najviše crpi snagu i energiju iz prirode, druženja sa dragim ljudima i životinjama.

Ovoga leta se trudila da mnogo pliva i da uživa kraj mora i vode. Redovno trenira i bavi se jogom... Voli i da čita, gleda serije, boravi u šumi, da šeta sa psom...

Veoma je ponosna na to što deca vole da gledaju „Radio Milevu” jer to znači, kaže, da su na pravom putu i da rade dobru stvar. Deca su najiskrenija publika. Njima ne možete da podvalite.

– To je za mene najveći kapital ove serije. Kad sam bila klinka volela sam da gledam „Metlu bez drške”, i danas bih je opet rado gledala. „Mileva” je drugačija vrsta serije, ali deca u njoj nešto prepoznaju, nešto čisto, iskreno, prijateljski... Tu nema zle krvi... Odiše toplinom koja je danas gotovo iščezla. Zastrašujuće je kada vidimo kako danas živimo i koliko smo otuđeni i ohlađeni, naročito posle kovida. Neminovno je da se upitamo – kuda to čovečanstvo ide. Serija „Radio Mileva” ima u sebi taj duh starih vremena. Budi lepe emocije, opušta, šalje dobru poruku.

Pozorište je za Mariju Vicković glavno utočište. Veoma se raduje novoj ulozi koja je očekuje početkom iduće godine u Narodnom pozorištu.

Završila je i snimanje 20 epizoda serije „Urgentni centar”. Od decembra nastavlja sa „Radio Milevom”. Raduje se ekipa, a raduje i publika... „Cela zgrada peva Radio Mileva”.