Следим своје страсти

Глумачка екипа, заједно са новинарима, плакала је од смеха, аплаудирала и гласно коментарисала на свечаној пројекцији прве две епизоде треће сезоне „Радио Милеве” која већ увелико увесељава и публику крај малог екрана. Једна глумица је недостајала у мраку биоскопске сале – Марија Вицковић. Убрзо смо је пронашли у фоајеу биоскопа „Рода”.

– Скоро никада себе не гледам на великом платну нити на ТВ екрану. Имам превише критичан однос према себи, строга сам, али не и према другима. Колеге, поготово млађе, волим да посаветујем, да им помогнем – открива нам своју малу „тајну” ова глумица, додајући с осмехом:

– С годинама полако се опуштам и себи кажем – „тако је, како је!” Раније сам се више преиспитивала.

Наталија је наивна, шепртљаста. Дуго је ова глумица радила на роли, креирајући је и чинећи је „својом” и препознатљивом. Данас је гледаоци обожавају.

– У свима нама има пуно ликова. Погледајте само себе у свакодневним ситуацијама. Често бисте помислили да сте шизофрени. Међутим, нисте. Таква је људска природа. Наравно, у мени сигурно има нешто и од Наталије. Истраживала сам, долазила до неких решења која су била симпатична и мени и другима. Изузетно ми је драго што сам имала прилику да тумачим ову јунакињу – опуштено ћаска Вицковићева.

Недавно је завршила и снимање друге сезоне „Калканских кругова” где је имала сасвим другачију ролу. Играла је, открива нам, жену убицу.

– Људи ми кажу да имам тај неки опасан поглед. Чини ми се да је много лакше играти негативце него комичан лик – искрена је Вицковићева сложивши се с нама да је комедија врло тежак и захтеван жанр, колико год лепршаво изгледао.

– Драго ми је што ћу се ове зиме појавити и у једном и у другом жанру јер ме то у глуми заиста испуњава – да креирам. Не волим да идем из улоге у улогу и да играм увек исте карактере – отворено прича.

Са тимом „Радио Милеве” се већ уходала и дуги снимајући дани јој не падају тешко. Са Олгом Одановић је, каже, одмах „кликнула”, добро се разумела и много тога од ње научила. Јер, шалећи се прича, Олга даје невероватан темпо.

„Калканске кругове” је снимала овога лета и само је њима била посвећена. Вицковићева воли да се у потпуности посвети једном пројекту и да не расипа свој глумачки дар и енергију.

– Данас се много тога снима. Морала сам почетком лета да вратим један велики пројекат и да се зауставим како бих удахнула. Не спадам у оне који воле да константно раде, уживам и у томе да контемплирам и да се осврнем на досадашњи рад. То не значи да сам нека лењивица, ја сам веома вредна особа. Али, волим да застанем и да добро промислим, анализирам – истиче.

– Увек мислим да се треба мало приземљити. И не срљати толико. Драго ми је што сви радимо, што има посла и што људи имају могућност да зараде, али заиста се снима свашта. Ретко шта од тога гледам, осим када ми неко нешто препоручи, као што је „Беса”. Волим добре трилере – наставља у истом тону и даље размишља:

– Живимо под сталним стресом. И ја сам, или на сцени или пред камерама, тако да је то почело да се одражава не само на здравље, него и на друге аспекте живота. Морамо размишљати о свему томе и морамо се сачувати. Следим своје страсти и своју природу. Исто бих посаветовала и друге. Једино тако можемо да се осећамо добро. Ако нисте добри за себе, нисте ни за друге, колико год то себично звучало – поручује Вицковићева која нам у пријатном ћаскању открива да највише црпи снагу и енергију из природе, дружења са драгим људима и животињама.

Овога лета се трудила да много плива и да ужива крај мора и воде. Редовно тренира и бави се јогом... Воли и да чита, гледа серије, борави у шуми, да шета са псом...

Веома је поносна на то што деца воле да гледају „Радио Милеву” јер то значи, каже, да су на правом путу и да раде добру ствар. Деца су најискренија публика. Њима не можете да подвалите.

– То је за мене највећи капитал ове серије. Кад сам била клинка волела сам да гледам „Метлу без дршке”, и данас бих је опет радо гледала. „Милева” је другачија врста серије, али деца у њој нешто препознају, нешто чисто, искрено, пријатељски... Ту нема зле крви... Одише топлином која је данас готово ишчезла. Застрашујуће је када видимо како данас живимо и колико смо отуђени и охлађени, нарочито после ковида. Неминовно је да се упитамо – куда то човечанство иде. Серија „Радио Милева” има у себи тај дух старих времена. Буди лепе емоције, опушта, шаље добру поруку.

Позориште је за Марију Вицковић главно уточиште. Веома се радује новој улози која је очекује почетком идуће године у Народном позоришту.

Завршила је и снимање 20 епизода серије „Ургентни центар”. Од децембра наставља са „Радио Милевом”. Радује се екипа, а радује и публика... „Цела зграда пева Радио Милева”.