Ne želimo da se svrstavamo, iako to ima svoju cenu

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Nakon što u sredu i zvanično preuzme dužnost srpskog člana Predsedništva BiH, Željka Cvijanović biće prva predsedavajuća tog tročlanog tela u narednih osam meseci i prva žena na toj poziciji u postdejtonskoj BiH, gde će, kako kaže, zastupati politiku „striktnog poštovanja Ustava BiH” i očuvanja prerogativa Republike Srpske. Dan pre svečanog preuzimanja dužnosti u Sarajevu, Cvijanovićeva će položiti zakletvu pred poslanicima Narodne skupštine Republike Srpske u Banjaluci, po praksi koju je uveo njen prethodnik Milorad Dodik kada je 2018. ispraćen u predsedništvo. Ali ovaj put, zakletva u republičkom parlamentu prethodiće ceremoniji u Sarajevu.

Na šta ćete se obavezati u zakletvi, to jest šta će, u najkraćem, biti politika koju ćete zastupati?

Na ono na šta sam obavezana da radim Ustavom BiH, a to je da štitim poziciju Republike Srpske. Birana sam s teritorije Srpske, za razliku od druga dva člana Predsedništva koji su birani iz drugog entiteta, što ukazuje kakva je naša uloga. Pozicija Srpske, Ustav Republike Srpske i interesi Srpske, to jest sve ono što je potrebno uraditi da bi srpski interesi bili zaštićeni, biće moja obaveza, koja će se ostvarivati u saradnji i koordinaciji s predsednikom Republike Srpske, Vladom i Skupštinom Srpske.

Znamo da u RS na vlasti ostaje vaša koalicija, ali je nejasno ko bi mogao u vlast na nivou BiH?

Brzo ćemo ući u formiranje nove Vlade Srpske. Budžet Republike Srpske za narednu godinu je usvojen i pre uobičajenog termina, a želimo što pre imati i vladu. Ozbiljniji pregovori o konstituisanju vlasti na nivou BiH tek će početi. Slika je najčistija kada su u pitanju srpski i hrvatski politički korpus, jer se tu jasno vidi ko su dominantne partije koje su ostvarile ubedljivu pobedu. Ostaju nedoumice po pitanju bošnjačkog korpusa – tamo vidimo komešanje ko će kome preuzeti primat da uđe u formiranje vlasti. Po sadašnjoj vizuri, vlast će činiti SNSD i HDZ BiH, a videćemo ko će doći iz bošnjačkog miljea.

Kakva su vaša očekivanja od mandata u Sarajevu s aspekta saradnje unutar BiH. Može li BiH lakše disati bez Izetbegovića, čije je mesto preuzeo Denis Bećirović?

Ne vidim veliku razliku u političkim aspiracijama ranijeg i sadašnjeg bošnjačkog člana. Za saradnju nije dovoljno da imate samo jednog člana, jer je predsedništvo kolektivno telo. Ako se svi budemo pridržavali Ustava, pazeći i na širu sliku u kojoj treba da obezbedimo perspektivu za građane oba entiteta, ne bi trebalo da imamo problema. No, znajući koliko je do sada bilo nereda i sudara dva ili tri različita koncepta, nema preteranog mesta za optimizam. To me upućuje na oprez u radu u Predsedništvu BiH. Otvorena sam za dogovor i saradnju, ali na način da ne izlazimo izvan Ustava BiH i nadležnosti koje su nam propisane Dejtonskim sporazumom. Ne želimo bilo kome da uzurpiramo nadležnost, ali ne sme se dešavati da se Predsedništvu BiH to isto uradi, kao što se na primer dešavalo od strane Ministarstva spoljnih poslova. Mnogo nereda na spoljnopolitičkom planu napravljeno je jer su u svetu iz tog ministarstva iznošeni stavovi koje nije usaglasilo Predsedništvo BiH.

Odnosi BiH sa Srbijom su na dosta niskom nivou, problematizuju se čak i ekonomski projekti...

Volela bih da se stvari promene, jer u ovom regionu definitivno moramo menjati naše odnose i ovu sliku nesaradnje pretvoriti u sliku saradnje. Trebaju nam dobri odnosi sa svim susedima, a Srbija kao najvažnija, najpotentnija i najrazvijenija zemlja zapadnog Balkana jeste država sa kojom je saradnja neminovna. Srpska želi i ima tu saradnju, ali želimo da ta saradnja bude opšteprihvaćena i na nivou BiH. Mi imamo i vlastite odnose i saradnju u okviru Sporazuma o specijalnim i paralelnim vezama. Taj dokument nam je dao blagodati na osnovu kojih smo našu saradnju razgranali. Ali zašto potencijal koji ima Srbija ne bi iskoristili svi u BiH? Srbija je dosledno branila dejtonsku strukturu i princip dogovora svih u BiH. Naravno da Beograd gaji posebne emocije prema Srpskoj, ali zašto bi to nekom smetalo? Odnosi BiH i Srbije treba da se poprave, ali to zavisi isključivo od druga dva člana. Mnogo puta smo slušali loše poruke iz Sarajeva, koje su pratili opstrukcionistički potezi kojima su blokirani ekonomski projekti od kojih bi svi u regionu imali koristi, a posebno Srbija i BiH. Ali neko je tu sliku iz nekog razloga zamaglio. Nadam se da će se ta magla rasterati, mada nisam naivna i znam da će za to trebati mnogo napora. Saradnja nam treba u celom regionu, a da li će BiH smoći snage da izađe iz ovog tesnog okvira – ne znam. Pokušaću doprineti da se to desi, kako bi oslobodili potencijale i pokazali da ovo nije samo svađalačka zemlja. Na raspolaganju sam da to menjamo.

Škakljivo pitanje za vas mogli bi biti odnosi prema Rusiji u kontekstu ukrajinske krize, posebno s aspekta očekivanja EU.

Dolazim iz Republike Srpske i normalno je da ću u Sarajevu zastupati ono što su zvanični stavovi naših institucija. Mi smo već odlučili da želimo da zadržimo neutralnu poziciju, a bez naše saglasnosti i sadejstva nema zajedničkih stavova na nivou BiH, jer ova pitanja zahtevaju konsenzus. Taj put je već pozicioniran i ta politika se neće menjati. Da li ćemo biti pod pritiskom da je menjamo i ulazimo u taj film koji je posebnost današnjeg sveta – verujem da hoćemo. Vidimo šta se dešava u regiji i svetu, gde je sve pretvoreno u političko svrstavanje, malo ko u svetu vodi računa o tome kako se to odražava na ekonomski plan i kakve nevolje to donosi. Svet je takav, ali to ne znači da i mi u potpunosti moramo biti takvi. Tražićemo prostor za sebe, u meri u kojoj, ovako mali, možemo da ga nađemo.

Kažete da se u spoljnim odnosima RS ne rukovodi politikom „protiv nekoga” i da ne prihvatate logiku „ili-ili”. Da li je to moguće u ovakvom svetu i može li biti skupa ta politika.

Trudićemo se da vodimo računa o sebi i svojim interesima ne ugrožavajući bilo koga, jer to ne želimo i to ni do sada nismo radili. To je naša jasno profilisana pozicija neutralnosti koja govori da ne treba i ne želimo da se svrstavamo. Ponavljam, pritisci su veliki i to nosi izvesnu cenu, tu nema nikakve dileme. Međutim, sve što biste odlučili u ovom globalnom neredu i kako god se postavili, to će nositi svoju cenu. Evo, pogledajte šta je na ekonomskom planu za EU donelo svrstavanje i sankcije uvedene Rusiji, što se odrazilo i na nas koji smo upućeni na EU. Bilo bi dobro da se svet vrati u fazu kada smo na planeti imali malo ozbiljnije diplomatije, koje su gledale kako da reše stvari. Čini se da je sada svetski obrazac kako dodati što više ulja na vatru.

Kažete da će put u EU najverovatnije biti deklarativan, mada bi bilo bolje da je suštinski. Otkud ta doza skepse?

Skepsa datira iz ranijeg perioda i spoznaje da je taj proces uvek služio da se preformulišu stvari u okviru Ustava BiH. Mogao je taj put biti suštinski unazad desetak godina, ali nije. Znajući da se Ustav ne može menjati bez saglasnosti, Brisel je žmurio kada su visoki predstavnici donosili neustavne zakone, a zatvarali su oči i kada je Ustavni sud BiH preuzeo ulogu visokog predstavnika i umesto da štiti ustavnost počeo da nameće neustavna rešenja. Skepsa proističe iz te iskustvenosti, kao i iz različito postavljanih uslova za različite zemlje. U Severnoj Makedoniji tražili su decentralizuju javne uprave i policije, a ovde se tražila centralizacija tih oblasti. Nije se, naravno, desilo, ali to je bio njihov pristup i to nije nešto što učvršćuje kredibilitet EU. Žalim što je to tako, jer je EU nama važna u trgovinskom i ekonomskom smislu. Liberalizovali smo naše tržište, trpeli smo i štetu jer smo ukidali carine kako bi se našli na tom tržištu. EU jeste uložila mnogo novca ovde, ali nije uspela da ostane kredibilan partner. Očekivala sam da će EU stati iza zahteva da neizabrani stranac i strane sudije odu iz BiH, kako bismo mi sami između sebe i kroz razgovor s Briselom bili nosioci procesa i odluka. EU je trebala da bude partner, a ne da gnjavimo ovu zemlju još 150 godina, zbog nečijih nada da će pritiscima i na neustavan način nasilno promeniti ustavnu strukturu. Sve su to razlozi ne samo za skepsu već i veliko razočarenje u EU. Čak i ova ponuda da sada dobijemo kandidatski status dešava se u globalno složenom političkom trenutku i nosi svoju simboliku, ali ne verujem da će imati suštinski značaj.

Kakva su očekivanja od regionalne saradnje – „Otvoreni Balkan”, Berlinski proces...

Ti procesi nude velike šanse. Berlinski proces nam daje mogućnost da se povezujemo i infrastrukturno ojačavamo, dok u „Otvorenom Balkanu” vidim više prednosti, jer je reč o domaćoj inicijativi koja bi obezbedila ukidanje barijera za privrednike i druge pogodnosti. Ako pogledamo samo redove kamiona koji stoje na granici, a znamo da sve to možemo da izbrišemo i napravimo uštede poslovnim ljudima, to je već dovoljan razlog da se ta inicijativa favorizuje. Po mom ubeđenju „Otvoreni Balkan” je daleko sadržajniji i sa više mogućnosti od Berlinskog procesa, jer nudi mogućnost za nadogradnju, iako su podudarni u mnogim stvarima. Vraćam se na to da nam je neophodna bolja saradnja u regiji, jer nijedna zemlja ne može opstati sama, a posebno ako je u svađi s celim okruženjem. U „Otvorenom Balkanu” vidim sve ono što naše kolege u Sarajevu ne vide ili ne žele da vide, dok ja opet ne vidim ništa od onog od čega oni tobož strahuju. U toj asocijaciji su Severna Makedonija i Albanija, vidimo da i Crna Gora menja svoj stav, pa ne znam kakvu smetnju pronalaze neki u BiH. No, nelogičnosti su uostalom svojstvene za ovu zemlju.

Verujem da pratite američke izbore, pa iako još nije jasno kakav će biti ishod, da li spadate u grupu lidera koji u pobedi republikanaca vide šansu za resetovanje odnosa u svetu, a pre svega u našem regionu.

Neke korenite promene u kojima će sve biti okrenuto naglavačke – ne očekujem. Ali vidim neke stvari koje bi mogle biti suštinski važne za naš prostor, ali i za ostatak sveta. Ako ćemo imati promenu u kojoj neće biti mešanja u procese u drugim državama – a vidim da postoji prostor za takvu politiku – onda vidim dobre šanse. Znamo da u prethodnom mandatu Trampa nije bilo ratnih aktivnosti. To već dosta znači za svet. Smatram da velikih promena u politici SAD ne bi bilo, ali verujem da se mogu očekivati promene koje su dovoljno važne da doprinesu da sa Balkana prodre realnija slika do Vašingtona.

Kakva su vaša očekivanja od potencijalne Šmitove intervencije u vezi sa takozvanom državnom imovinom?

Ne slažem se sa bilo kakvim nametanjem. U demokratiji nema mesta za visokog predstavnika. Dakle, ne slažem se ni sa jednom intervencijom ijednog visokog predstavnika. Čak i kada bi imali intervenciju koja bi pogodovala Srpskoj – principijelno se ne bi složili s njom. Te stvari moraju da rešavaju domaće institucije. Šmit je za nas nelegitiman, dok naši partneri u Sarajevu od slučaja do slučaja traže da on ode ili ostane i hvale ga ili kude, u zavisnosti od toga da li im je udovoljio, što je radio stalno, izuzev u poslednjem slučaju u vezi s izbornim zakonodavstvom. Kolonijalni princip koji sada imamo na sceni ne može doprineti napretku BiH. Da toga nije bilo Srbi, Hrvati i Bošnjaci bi sada sedeli i razgovarali, ali to se ne dešava jer neko uvek ide i traži zaštitu od stranaca, što je poražavajuće sa političke strane, ali i sa stanovišta ličnog dostojanstva. To je mentalna i politička provalija u koju smo nažalost zapali.