Dileme oko tursko-ruskog gasnog koridora

U Ankari se uveliko razmatra ideja Moskve da se Turska pretvori u distributivni centar za prenos ruskog gasa u Evropu, iako to izaziva podozrenje među zapadnim saveznicima. Posle izbijanja rata u Ukrajini većina zemalja članica NATO i EU, pod pritiskom Amerike, uvode sankcije Moskvi i pokušavaju da se oslobode prevelike zavisnosti od ruskih energenata.

Prilikom nedavnog susreta predsednika Vladimira Putina i Redžepa Tajipa Erdogana u Astani, Moskva je predložila da Turska bude energetsko čvorište za prenos ruskog gasa do evropskih zemalja.

Prema ocenama Moskve „Turski tok”, koji sada ima godišnji kapacitet 31 milijardu kubnih metara gasa, trebalo bi da se proširi i da praktično zameni „Severni tok”, koji su nedavno onesposobili nepoznati diverzanti . U Rusiji su u međuvremenu potvrdili da je bilo pokušaja da se ošteti i „Turski tok”, ali je služba bezbednosti to blagovremeno osujetila. Turski ministar za energetiku Fatih Donmez je po nalogu predsednika Erdogana već počeo da radi na realizaciji tog projekta, ali je primetno oprezan. „Rano je još da se komentariše inicijativa predsednika Putina o gasnom čvorištu u Turskoj. U Ankari se taj predlog sada razmatra jer tako veliki međunarodni projekti zahtevaju precizne ocene izvodljivosti uključujući i komercijalni aspekt”, ističe ministar. U pripremi tog projekta uključili su se i stručnjaci Turskog univerziteta „Gumušane”.

U Ankari tvrde da bi do kraja godine trebalo da se završi mapa puta o gasnom čvorištu. Mnoge pojedinosti bi trebalo da budu jasnije kada se sretnu eksperti dve zemlje što se uskoro očekuje. Prema prvom procenama stručnjaka, preko distributivnog centra u Turskoj trebalo bi da se transportuje oko 75 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Kako se sada planira, on bi se u Trakiji račvao u tri pravca: južni do Italije, centralni preko Bugarske i Severne Makedonije do Srbije i treći preko Rumunije, Mađarske do centralne Evrope.

Izgradnja tog projekta zahteva vreme i stručnjaci tek treba da procene koliko će koštati i ko će sve učestvovati u njegovoj izgradnji i finansiranju. U ovom času nije jasno kakva će biti dalja sudbina „Severnog toka”. U prvim reagovanjima u zapadnoj Evropi ističu da se plan Moskve i Ankare ne uklapa u politiku EU koja želi da se oslobodi prevelike zavisnosti od ruskih energenata. U tome uživaju podršku Amerike, koja već duže vreme čeka da se ubaci u prazan prostor i da prodaje svoj gas evropskim kupcima. U Parizu kažu da je predlog predsednika Putina o turskom distributivnom centru naprihvatljiv, prenose novinske agencije. Evropska unija je 2014. godine blokirala izgradnju gasovoda „Južni tok”, koji je trebalo da prođe ispod Crnog mora i preko Balkana ka kupcima na zapadu starog kontinenta. Predsednik Erdogan se ne predaje, nastavlja da igra na dve karte: i na Rusiju i na Ukrajinu, odnosno zapadne saveznike, koji od prvog dana bezrezervno podržavaju Kijev. To je Ankari dosad donelo mnoge pogodnosti, pošto nije uvela sankcije Rusiji, zbog čega je kritikuju u Briselu. „Turska je jedna od retkih zemalja koja ove zime neće imati problema u snabdevanju gasom iako nema svojih izvora energije. Naša uravnotežena politika u ukrajinskoj krizi već daje rezultate”, samozadovoljno naglašava predsednik Erdogan, koji je podržao Putinovu ideju o izgradnji distributivnog gasnog centra u Turskoj.

Plan o izvozu ruskog gasa preko Turske mogao bi da ima nepovoljne političke posledice po Ankaru. To bi moglo da dovede do pogoršanja odnosa sa NATO saveznicima, odnosno Evropskom unijom, pošto Ankara nije uvela sankcije Moskvi iako osuđuje rusku aneksiju Krima i četiri oblasti u Ukrajini. Sa proširenjem Turskog toka Ankara će pomaći Rusiji da se koliko-toliko oslobodi izolacije koja se svakodnevno zaoštrava, ističu u prvim reagovanjima u Briselu.